Припадам генерацији из педесет и неке и око њих. Поручујем студентима и свим младима – не рачунајте на нас.
Стали смо испред вас, али не да бисмо вас заштитили или повели у сигурнију будућност, већ да бисмо вас спречили да идете даље, да изаберете свој пут.

Нудимо вам наш пут, пут подаништва, пут прошлости. Моја генерација својим гласовима одржава овај режим у животу, одржава систем корупције и криминала.

Ми немамо своје мишљење и свој став. Увек смо га предавали неком вођи, неком ауторитету. Чим нас заплаше да ћемо остати без пензија, да може бити и горе, ми пристајемо на све. Убедили су нас да је гладовање патриотски чин, да је отимање стечених права – пензија, спашавање отаџбине.

ФОТО: Фонет/021.рс

Ми смо једина генерација у историји која не подржава своју децу и унуке. Ушли смо у озбиљне године, а још увек верујемо у шарене лаже и манипулације. Заслепљени лажним обећањима нисмо приметили да ће надстрешница пасти.

Ви нас опомињете, ако овако наставимо, да ће пасти друштво и држава. Али ми не верујемо вама, убедили су нас да ви нисте у праву, верујемо и даље да постоји само једно решење, једно мишљење и један пут, макар био погрешан.

Убедили су нас да ви не треба да се мешате у вашу будућност. Има ко то зна боље од вас. Ми не верујемо у дијалог, то је губљење времена, кад један човек зна све и најбоље.

Ми смо изједначили патриотизам и полтронство.

Част изузецима, али њих је, међу нама, премало.

Зато, плачем и поручујем вам – идите својим путем.

Не рачунајте на нас.

Добривоје Антонић, професор у пензији