Прво, извините.
Извините у име нормалне, емпатичне и пристојне Србије која је свих ових месеци на улицама.
Ту Србију је стид и срам.
Та Србија је на улицама јер на свом челу има монструма који највише на свету воли да глуми жртву, а да праве жртве експлоатише.
Док се свако нормалан распада пред снимцима родитеља који јаучу од туге држећи слике своје настрадале деце, док грађани нуде смештај и сваку помоћ породицама повређених младића и девојака који су смештени у наше болнице он их угрожава зарад јеб…. рејтинга!
Ми смо навикли на његову нељудскост, само нисмо слутили да ће користити децу друге државе зарад своје мегаломаније и болесног, болесног ега.
Нагледали смо се ми језивих сцена са овим монструмом и нашим жртвама. Пре само месец дана се сликао поред момка повређеног у паду надстрешнице, чак је и лагао да му је момак (у коми) махао.
Знате ли, драги Македонци да је очајном оцу, коме је син изгорео у фабрици у Лучанима рекао:
“Радио је у фабрици оружја, није радио на манекенској писти”.
Оцу који је изгубио двоје деце у масакру у Младеновцу рекао је:
“Имаћеш ти још деце”, па га повео на страначки скуп.
Као да су деца кућни љубимци које можеш да замениш када умру, све можеш да замениш сем председника!
Знате ли да је правио шаљиве фотомонтаже и контрамитинг протестима који су се одигравали због ужасних злочина у Рибникару, Дубони и Малом Орашју у којима су жртве биле деца и они који су тек престали да буду деца.
Знате ли да је родитеље дечака убице назвао кремом друштва?
Крем друштва по његовом мишљењу су убице и они који стварају убице.
Још једном:
Извините, драге комшије.
Извините што свих ових година нисмо били спремни да отерамо злотвора, да прекинемо његов круг смрти.
Плачемо са вама и прижељкујемо оно што је помињао пре пар година:
“Македонски сценарио”.
Александра Ћурчић
