Друг Тито је рекао да су студенти у праву.
Драги су ми студенти, али су ми дражи истина и Ацко.
Заклео сам се у задњу ложу Деја Савићевића да се нећу бавити политиком.
Па добро, ја сам селектор репрезентације Србије и желим да причамо само о фудбалу.
Када сам долазио на конференцију, мојим колима је пришао један дечак од седам-осам година. Био је са мајком и држао пљескавицу. Подигао је умрљану руку од кечапа и показао ми црвени средњи прст кроз прозор. Коме је сада до фудбала, а тек до студената?
Млади не желе да уче. Ето видите где ми живимо. Али, не дамо се, не дамо се до краја, да знате само. Србија не сме да стане.
Студенти су јако добра и лепа бића.
Студенти су озбиљно организован тим са великим буџетом. Имају јаку логистику и ако им судије софистицирано помогну могу да буду много незгодан противник свакој власти.
Што се очекивања тиче, студенти ће победити ову утакмицу.
Ово су само неке варијације како би у пракси могао да изгледа коментар просечног српског тренера на “незгодно” новинарско питање о студентским протестима. Незгодном за неког попут селектора фудбалске репрезентације Србије Драгана Стојковића којег је за дебеле новце лично предложио ауторитативни стручни саветник.
Имао је легендарни фудбалер наших бивших држава безброј излаза из ове ситуације, али је заћутао, иако годинама уназад воли да на конференцијама за медије збија шале и прави мини скечеве. И не само да је заћутао, него је сагнуо главу, узео оловку и почео да пише.
Као оправдање би могло да се узме у обзир ако је уочи дружења са новинарима гледао на друштвеним мрежама клипове из резервата природе у срцу престонице “Ћациленда”, па је желео да ухвати белешке, да нешто не заборави.
Могао је селектор на тој малој територији да види складно устројену екипу великог срца, спремну на тотални фудбал и јуриш у формацији 0-0-10. Вешти дриблери, лажњаци на све стране, често за корак у офсајду, а да ни ВАР не примети и све то уз хорске покличе “сви за једног” и “само за нашу децу”.
Тим спреман да “заоре” по травнатој површини до последњег евра, пардон, до последње капи зноја. Баш онако како треба да изгледа и једна озбиљна фудбалска репрезентација.
Са друге стране ограде, нека деца која неће да уче. Спремна да постану хулигани, прекидају утакмице, оду од куће, закључавају се на факултетима. Тактика им давно превазиђена – “сви за једног, један за све”.
Уз њих старији лешинари и хијене, било и усташа, страних плаћеника, издајника… Болесници, пустили их за викенд, па хајде да се мало иживљавају…
Можда је селектор само желео да буде фин и не вређа ту руљу, па је погнуо главу и пустио гласноговорника да прича. Па зар поред такве фудбалске величине, љубимца генерација?
Ако је већ тако, пишите господине Стојковићу: Ђоковић, Бодирога, Шпановић, Видић, Дивац, Ђорђевић, Прлаиновић, Вујовић, Милутиновић, Мандић, Богдановић, Калинић, Илић, Аврамовић, Вања Грбић, Атанасијевић… Марко Самарџић!
Да ли вас је селекторе, евентуално, бар мало срамота?
Следеће питање. Представите се и реците име редакције из које долазите…
Н. Радојевић (Извор: Данас.рс)
