Одем у Француску на читалачку турнеју, и случај је хтео да ме издавач смести у Хотел Бастиља, и да у хотелској соби гледам тучу у скупштини Србије које су – и скупштина и Србија – изгубиле право да се пишу великим словом док су напредњаци на власти.
Коме прети Ана Брнабић у свом, по сведочењу владиних таблоида, историјском говору? Тешко да се може изговорити нешто сувисло са фондом речи хаику песме што је Анин максимум. На почетку обраћања председница скупштине изјављује да овакво гажење достојанства Народне скупштине којем присуствујемо никада у историји овог дома није виђено, осим када је запаљен 5. октобра. Након што је то рекла, проломили су се звуци вувузела и пиштаљки. Видно егзалтирана реакцијом посланика опозиције, Ана Брнабић изговара речи охрабрења у говору достојном „избавитеља“ немачког народа из минхенске пивнице.
Само зато што ћути, не значи да је Србија кукавица, урла Ана са говорнице.
Ко ћути? Па председник АВ 24 сата дневно не престаје да лаје и шири лажи са свих екрана са националном фреквенцијом. Обећава победу против оних који би наводно да униште земљу. Кога би то он да победи? Од Србије је направио ријалити, уништио институције, протерао здрав разум и зарад опстанка на власти читаву државу претворио у зверињак. Морално најгори држе Србију на дну. А дно је природни биотоп креатура које њоме владају. Сигурни су само у муљу криминала и корупције. Одавно су у себи убили сваки траг људскости, огрезли у похлепи и злочину.
Проблем Србије је што из пакла у којем једва преживљавају и животаре њени грађани све мање је наде да је безболни излазак из ненормалности могућ, да је могућ без жртава. Не заговарам хаос у којем већ дванаест година живимо, и који је тековина напредњачке власти, већ само подсећам на неумољивост природних закона. Вода кључа на 100 степени Целзијуса, и нема те силе, тог Синише – ни малог ни великог – који може на дуже стазе да утиче на законе Природе.
Залуд Ана у наступу хињене патриотске хистерије обећава да ћемо заједно пребродити све тешкоће, обрачунати се са издајницима и страним плаћеницима, и на крају победити оне који желе Србији зло. Јер, нама је Србија у срцу, кличе Ана.
Исувише је Србија велика да би стала у Анино срце. Ипак, довољно је велико да у њега стане Јованкина вила.
Убиство петнаест људи на железничкој станици у Новом Саду заувек је срушило мит о великом градитељу. Режим зато свим снагама покушава да скрене пажњу грађана са новосадске катастрофе, индукујући „спонтане немире“ и провокације тако што хапси учеснике мирних протеста, а не реагује на маскиране фаланге у њиховој мисији стварања и одржавања хаоса.
Режирана туча у Скупштини Србије само је један од догађаја који би да гурне под тепих новосадску надстрешницу и 15 изгубљених живота. А они који су једини одговорни за тај злочин препоручују се за избавитеље. У Србији је свакога дана све мрачније и безнадежније. Честити грађани, каквих је ипак неупоредиво највише, немају чему да се надају. А то је за режим највећа опасност. Нема тих грађевинских радова који могу да поправе штету, да одстране трулеж која се шири Србијом.
Нико неће дозволити да овакви људи дестабилизују Србију, нити да је зауставе, виче Ана са скупштинске говорнице.
Давно је Србија стала, изгубила сваки контакт са здравим разумом.
Шкрипе капије Бастиље.
Већ дванаест година Србијом влада онај који није у стању да влада ни самим собом.
Драган Великић
Извор: Радар.рс
ФОТО: Фонет/Ненад Ђорђевић
