Доведеш играча са плаже, зарадиш, па новог: Чинедуових 9 бодова на три меча

Црвена звезда живи у свом свету Лиге шампиона, потпуно паралелном у односу на већину суперлигаша. Партизан се тренутно мучи, али вратиће се. ТСЦ, Војводина и Чукарички још и могу нешто да уложе. Остали? Ко се како снађе. А у Крагујевцу се последњих година прилично добро сналазе што показује и последњи пример Стивена Чинедуа.

Центарфор из Нигерије је овог фебруара стигао на “Чика Дачу” из Широког Бријега у којем је јесенас на 10 утакмица уписао два гола и једну асистенцију. Таман колико и на три утакмице у дресу Радничког 1923 којем је тако донео директних девет бодова и бар за сада сигурно треће место на табели Суперлиге.

Против Младости погодак у 74. минуту за 1:0 у дуелу са директним ривалом за једно од места у Европи. На гостовању код дављеника из Текстилца асистенција за Богдана Мирчетића у 82. минуту и опет минималну победу. И онда против Новог Пазара погодак у 56. минуту – и други на асистенцију омиљеног му саиграча Мехмеда Ћосића – којим је утабан пут ка сигурних 2:0.

Све то од момка за којег Раднички није платио никакво обештећење, само је клубу из Мостара оставио одређене проценте од наредне продаје. И због кога ће у Крагујевцу вероватно лакше преболети растанак са Евандром, који је са седам голова био најбољи стрелац екипе Феђе Дудића пре него што је баш пред меч са Пазарцима пуштен на једногодишњу позајмицу у Јужну Кореју која ће у клупску касу унети 150.000 евра.

У доба милионских трансфера није то превисока сума. Али јесте путоказ којим могу да иду српски клубови, навикнути да живе од милостиње локалних власти. Уосталом, ни у Крагујевцу до скора нису рачунали на приходе од продаја играча, али се то променило са доласком Славка Перовића на место спортског директора и Игора Конатара, пословног директора. Кренуло је с трансфером голмана Огњена Лукића у Ремс за 450.000 евра, па је онда Џофри Чинеду унео још 150.000, Богдан Миличић је продат Партизану за 500.000, Милан Алексић Сандерленду у рекордном 3.500.000 евра вредном послу, Стојан Лековић је завршио у Ал Џазири за 500.000, Сали Вижђи у Ђеру за 150.000.

Прича са нападачима је можда и најзанимљивија, јер Џофри Чинеду је “уловљен” док је играо у Финској, за Лахти. Евандра су открили у бразилском трећелигашу Наутику. Стивена Чинедуа у комшијској БиХ кад су и Милутин Видосављевић и Милан Видаков били ван строја због тешких повреда. На Џофрију и Евандру (коме уговор истиче тек на крају 2026. што значи да је још фудбалер Радничког) већ су профитирали, како је кренуо Стивен Чинеду биће и ту “шушке”. Како објашњава Феђа Дудић…

“Доведемо играча са плаже, из четврте лиге, дамо му неку плату, узмемо обештећење, зарадимо, довешћемо сад Чинедуа, па ћемо узети на њему, па ћемо довести неког другог. И тако Раднички функционише и тако Раднички живи. И тако ће функционисати док сам ја ту, и док је ту Славко, који погледа литванску, летонску лигу. Па кад ми пошаље тамо, ја не могу да верујем који је човек фанатик. Ја јесам фанатик, али он је још већи од мене”.

И што је најбитније: резултати не трпе. Прошле сезоне Раднички је после 25 кола имао два бода мање и био четврти на табели. Сада је трећи са четири бода више од Младости из Лучана, седам испред петопласиране Војводине.

Једнако важно: изузев оног дебакла против Црвене звезде (0:6) на три пролећне утакмице нису примили ни гол што је за Раднички “јувентусовски” учинак у дефанзиви.

Сад следе још два жестока изазова, „на Крову“ с Чукаричким, па окршај са ТСЦ-ом код куће, онда два на папиру лаганија меча против Јединства и Напретка – мада оба на страни – и за крај регуларног тока сезоне дерби са Партизаном. А онда и известан плеј-оф, скоро па да је и математички осигуран. Ту већ Крагујевчане чека сасвим другачији изазов, јер у дуелима са тимовима из врха нису толико супериорни.