Дође тренутак када се запиташ – Вриједи ли?

Од данас крећем с ‘Бахоизмима’ – мојим мислима и искуствима које желим подијелити с вама. Све што ћу овдје писати долази из живота, спорта, новинарства, путовања и дружења с људима које сам упознао. А једног дана, све ово ће завршити и у књизи, кад јој дође вријеме. Надам се да ћете уживати и пронаћи нешто за себе у свему овоме!

Једна дневно..

Живот између давања и признања

Кажу – дај, и не очекуј ништа заузврат. И у томе има нешто истинито. Али човјек је само човјек. И није грешка пожељети да неко види труд, да неко призна жртву, да неко једном каже: „Знам да си ти тај који увијек рјешава ствари.“

Постоје људи који су стубови, они на које се ослањају породица, пријатељи, чак и они који их не цијене довољно. То су они који ће се јавити када затреба помоћ, који ће звати, рјешавати, посредовати. Они који су увијек „тај неко“. И док други граде своје мале мирне животе, ти ходаш по танкој линији између својих обавеза и онога што сви други очекују од тебе.

Али дође тренутак када се запиташ – Вриједи ли?“

Вриједи ли свих оних непроспаваних ноћи? Вриједи ли свих телефонских позива гдје си рјешавао туђе проблеме? Вриједи ли оних тренутака када си био раме за плакање, а кад је теби требало – никога није било на другој страни линије?

И онда схватиш, вриједило је.

Не зато што си добио награду, признање или аплауз.

Него зато што си остао свој.

Што ниси допустио да те промијене они који мање дају.

Што си показао својој дјеци како изгледа одговорност.

Што твој живот има смисао јер живиш по својим кодексима, не туђим очекивањима.

И нека ти буде јасно, нећеш увијек добити „хвала“, али оно што дајеш, никад није изгубљено.

Можда не добијеш признање које заслужујеш, али твоје давање оставља траг.

И не мијењај се.

Јер свијет не треба мање таквих као што си ти. Треба их више.

Бахоизми – јер живот није само игра, али треба знати како се игра.

Сабахудин Топалбећиревић, спортски новинар и ТВ коментатор из Сарајева