Доделио је себи моћ, а обузела га је немоћ

„Напоменимо одмах да у тој првој врсти морала опозиција ‘добар’ – ‘рђав’ има исто значење као опозиција ‘отмен’ – ‘презрен’, опозиција ‘добар’ – ‘зао’ другачијег је порекла. Презиремо кукавицу, плашљивца, ситничара, оног што мисли на ограничену корист, исто тако презиремо неповерљивца с његовим неслободним погледом, оног који понижава самог себе, псећолике људе који се препуштају злостављању, богорадећег улагљивца, пре свега – лажова…“ (Ниче, С оне стране добра и зла).

Овај Ничеов трактат мотивисао ме је да се посветим аналитичком приступу Карла Густава Јунга и извршим „мини-анализу“ јавно изговорених речи на конференцији за штампу, коју је директно преносио РТС, изговорених од стране председника Републике Србије, дана 29.6.2025, са почетком у 11 сати. Изговорене речи упућују на трагање за значењем, истином, смислом, али и њиховом злоупотребом и патологијом.

На пример, садржаји филмова који носе ознаку 12, 16 или 18 указују на чињеницу да се из здравствених – психолошких разлога не препоручују младима гледање и слушање испод наведених година узраста. Какву ознаку треба да носе оваква обраћања са „највишег“ нивоа, просудиће читаоци, али би свакако морало да стоји: „Ови садржаји садрже увреде, претње, нетачности и елементе кршења Устава Републике Србије“.

Речи су груписане „тежински“ у пет група:

Доделио је себи моћ, а обузела га је немоћ: Анализа јавно изговорених речи председника Републике 2

(И) Терор, терористи, батинаши, хулигани, грозота, мржња, бахатост, лажи, насиље, бес, зла крв… Ова прва група је припада директном нападу на другога и осуђивању без суда (сопствених грађана). То је група коју Ниче сврстава у ‘рђаво’ и ‘зло’.

(ИИ) Напади на полицију, грађански сукоби, насумично ударање полицијских службеника, застава као мотка, служе се триковима, лагали око звучног топа, хушкачи, лажна оцена да су грађани спречили пролазак хитне помоћи, а читава Србија уживо у преносу видела је да је то спречавање вршила полиција… Ова група припада негативним квалификацијама другога, што за последицу има лажне квалификације, кршење Устава и неуставно преузимање тужилачке функције.

(ИИИ) „Са директором полиције сам се чуо у пет до девет, десет до девет“; „Очекујем време када ће да дође до насиља“; „Захвалан сам БИА“; „Биће, наравно, још много ухапшених“; означавају кршење Устава и прекорачење овлашћења.

(ИВ) „Божији изасланици који имају право да раде све што им падне на памет“; „У рају ће се свађати око пара“; „Дефиниција државе је диференција специфика, у односу на све друге организације, да она има моћ физичке принуде“; „Не постоји нико јачи од државе“; „Лагали су да ћу да побегнем“; „Лични и партикуларни интереси“; „Ви се све време питате, шта вам је, јесу ли ови људи као луде насте, иду горе-доле“; „Лажу као и обично, ништа ново“… Ове квалификације припадају аутопројекцији.

(В) „Види се да нису много испита положили“; „Тринаест или четрнаест њих су се нашли да муцају и једва сричу оно што им је неко други написао и то врло лоше написао“, „Они се поставе у Краља Милана, ту има пет или шест трака, мислим пет, прва и четврта трака креће се њих 500-1000 ка Теразијама, у другој, трећој и петој траци ка Београђанки“; „Агентурни трикови“… Ово припада групи разних „примитивних“ и нетачних оцена.

Шта за последицу имају ове речи упућене са екрана РТС-а, од стране председника Републике Србије?

Прва група је позив на насиље, грађанске сукобе, изазивање нереда и покушаја „лова у мутном“. Најтеже речи које се изговарају са „највишег“ нивоа производе, мржњу, поделу, зло и сукоб. Ово је извор, клица и намера изазивања сукоба. Довољно је подсетити се да постоје одређене паравојне формације (црне кошуље, црне мајице, тетоваже, маске). О боже, са каквом сличношћу изгледају ови полицајци у маскама. Чија је идеја да полицајци носе маске? Зашто не личе на регуларне већ на паравојне формације?

Друга група речи односи се на прекорачење овлашћења, кршење Устава, на утицај на суд, мешање у тужилачке функције, лагање и извртање стварности, навођење државних органа – тужилаца на лажни траг.

Трећа група указује на кршење Устава, јер је неовлашћено разговарао са директором полиције у пет или десет минута до девет. Кршење овлашћења показује и конференција за штампу, којом руководи председник, а министар и директор остављају утисак ‘пуких’ извршиоца његових наредби, што је директно кршење уставног поретка, ванинституционално и неовлашћено деловање са несагледивим последицама.

Четврта група је опасна. Ко то постаде Божји изасланик у сопственој глави? Такво доживљавање има кобне последице по сваког појединца. Не знате шта је Бог, а његов сте изасланик? Охохоо – „весела наука“, што би рекао Ниче. Замислите само како се третира ‘рај’ -тамо где су паре.

То је чист нихилизам, ништавило. Нетачно одређење појма државе изговара председник и додатно само призива „силу“, јер је немоћ вишеструка. Све изречене оцене су измишљене или боље рећи самопројектоване, јер би он желео да употреби силу, афирмише лични интерес, мисао о бежању, да не причамо о очигледном обмањивању јавности, на пример; читава јавност зна да је полицајац ударио полицајца испред РТС-а.

Пета група је забрињавајућа. У смислу обичне перцепције, дакле опажања, уочено је следеће: Наиме, скоро сваки грађанин зна да, поред Председништва у Улици краља Милана постоје четири траке, па свако даље објашњење (прва, пета…) припада домену обичне измишљотине или привиђања. Рећи за другога да „сриче“ је јадан покушај увреде професора универзитета, а реч „агентурни трикови“ је најобичнија флоскула са празним садржајем.

Уставни суд ћути (лојалисти?). Најпаметније решење је: Оставка председника Републике Србије и расписивање ванредних парламентарних избора. За друга решења простора више нема. „Пут узбрдо и пут низбрдо је један те исти пут“, рече Хераклит.

Свако бира како ће да сиђе са власти. Поглед одозго изазива велики страх – види се провалија!

Мали додатак едукацији државних службеника. „Држава је организовано општење људи, повезаних међу собом духовном солидарношћу, који признају ту солидарност не само разумом већ и снагом патриотске љубави, достојанственим и храбрим поступцима, а она је у духовној суштини отаџбина, оформљена и уједињена јавним правом.

На тај начин, мноштво људи је повезано заједничком духовном основом. Практичан рад захтева принцип организовања, који се темељи на раздеоби функција, на њиховом распореду, на друштвеној сагласности и признању.“

И као што сам започео, завршићу са Ничеом. Ропски морал је повезан са ресантиманом (ускраћена реакција, немоћ, лаже да је срећан). Зао се појављује у смислу ресантимана. Он је носилац инстикта који тлачи, и жуди за одмаздом, потомак ропства и води назадовању човечанства, нихилиста – уморни смо од њега! Из ресантимана израстају мржња, завист, суревњивост, подозривост, кивност и освета. Тада се људи повређују, чини им се насиље, уништавају, подмићују, постављају им се клопке, шпијунирају, подмећу лукавства и смицалице. Иза сваке олигархије скрива се жудња за тиранијом.

Непријатељство, суровост, задовољство у прогањању, изненадном нападању, мењању, разарању – то је порекло „нечисте савести“. Моћ и немоћ су променили места, страх мења страну, потентност стварања и тзв. завођење постају стварна немоћ, нихилизам, непостојање. „Та будала, тај пун жудње и очајни заробљеник постао је проналазач нечисрте савести“, каже Ниче.

Све је побркао – доделио је себи моћ, а обузела га је немоћ! Обузимају га кривица – страх – казна. Кривица се окреће против њега, постаје дужник нечисте савести – биће кажњен – вечито кажњен! Добар и зао хиљадама година воде битку, која још није одлучена. Као што је однос усева и корова? Ко ће победити? Дрво живота: „Институције да раде свој посао“ рекоше студенти, професори и васцели народ.

Милољуб Албијанић, народни посланик у Скупштини Републике Србије