Хоће се Пазарцима да славе после Крагујевца, где су за непуне три година уписали три епска тријумфа. Истина, дешавало се и супротно. Пре три месеца су Шумадинци у финишу основног дела сезоне славили са 2:0 на домаћем буњишту, које овог пута нису успели да одбране од захуктале чете Владимира Гаћиновића – 2:3. Томе је у Шумарицама сведочило 9.000 заљубљеника у лоптање, међу њима и око 600 присталица Плавих.

Срећа са “Чика Даче” пренела се на пазарску калдрму, баш као септембра 2022. Сећају се тога Владимир Гаћиновић, Слободан Рубежић и Сеад Исламовић, а градиво би обновио и Семир Алић да га повреда није спречила да у суботу вече помогне друговима у окршају са четом Феђе Дудића.

Аутобус са крагујевачким јунацима “Маде ин Нови Пазар” паркирао се код Музеја Рас у 01.45. Сачекало га је више од 1.000 људи, можда и свих 1.500. Цифра о којој се машта на многим стадионима Моззарт Бет Суперлиге, а била би и вишеструко подебљана да није скоро два иза поноћи. Поменуту победу над Радничким 1923 од 3:1 и челну позицију у Моззарт Бет Суперлиги 2022/23, а пред дуел 11. кола са Црвеном звездом, поздравило је на истој локацији 5.000 душа. И овог пута је пало радовање уочи доласка црвено-белих. Зна историја да то тако удеси.

Из возила су најпре изашли тренер и капитен – Владимир Гаћиновић и Адем Љајић. Нису се практично ни спустили на земљу, одмах их је маса попела на рамена. Свуд около су гореле бакље Торциде Санџак и Екстрема.

“Ми ћемо изгинути за вас, овакву трему нисам никад имао”, рекао је Љајић одушевљеној маси.

Док је капитен Пазараца завршио са емотивним говором који је погодио навијачка срца, фокус се пребацио на тренера Гаћиновића. Прво је, попут Љајића, завршио на раменима једног навијача, а затим су му присталице Новог Пазара прилазиле, грлиле и љубиле.

“Гаћине мајсторе, Пазарци су уз тебе”, “Адем капитен”, “Ви сте понос наше чаршије” и “Пазаре, једни, најбољи, никад нећеш бити сам, ми смо твоји синови” орило се главном градском улицом, а онда се у центру пажње нашао најбољи на терену – “Исламовић Сејо, Исламовић Сејо, Осламовић Сејо…”

Текст: Моззартспорт