Како би било да престанемо да коментаришемо концерт хрватског Баје? Да, 500.000 Хрвата мисли да је феноменално певати о усташама, а шта ћемо са 700.000 чланова СНС-а који мисле да је екстра следити човека који је изговорио:
“Убијте једног Србина, ми ћемо сто Муслимана”?
Шта ћемо са нашима који се залећу аутомобилима у нашу децу, који им ломе кости, са онима који би требало да их чувају од криминалаца, а они заједно са криминалцима кидишу као бесни пси на оно најбоље у Србији?
Шта ћемо са “браћом” из РС који прете да ће прећи Дрину и потаманити све оне који у Србији кажу да је Сребреница геноцид, све оне који желе слободу, правду, а не илузију небеског народа?
Шта ћемо са нашим животима које они присвајају и уништавају?
Док нека деца леже у затворима а нека у болницама због фашиста који владају Србијом ми се бринемо што неки у Хрватској певају о фашистима из другог светског рата?
Искрено, посетиоци тог концерта ме не интересују.
Интересују ме добри људи Хрватске који су примили нашу децу у своје домове, који су излазили на улице и давали подршку нашој борби за слободу.
Они сигурно нису били на том концерту.
Њих је ипак више, као што је више нас који смо против фашизма у Србији.
Учини се да је зло јаче, јер је гласније.
Али добро победи на крају.
Александра Ћурчић
