Ееее, а таман сам почео да пишем озбиљне колумне. И сад опет морам да правдам највише државне званичнике, дакле, преда мном је тежак задатак и трновит пут. Таман сам некако натчовечанским напорима оправдао изјаву председнице највишег законодавног органа „ко се лача мати“, ево новог тешког задатка за моја нејака плећа. Али људски је сваку ситуацију сагледати из свих углова, заиста.
Дуго сам се дакле питао зашто један врхунски лекар, попут Ђура Мацута, пристаје да буде премијер пролазне владе и инструмент у рукама, па добро, будимо реални, овог пута надлежне особе, која га је предложила. Међутим, није само у питању предлог, зашто би човек ишао варијантом „пристао сам бићу све што хоће“, а наставак је, неће ме пустити да се мешам у свој посао. Лове неки кажу, никад доста (не разумем ову изреку) ал опет, рачунам, човек са таквом каријером не би требало да има проблема са новцем.
Ако оће да буде популаран код жена, њему ни то није проблем. Образован, ситуиран и изразито леп. Онда му прочиташ презиме унатраг и јасно је шта човек ради, дакле, њему је жена преко главе…Никако да укапирам. А онда ми се након саране папе Фрање и Мацутове изјаве да „стварно има задовољство да као председник владе републике Србије по први пут учествује на оваквом једном скупу…“ све отворило. Неки истакнути светски психолози су установили да послове треба мењати на сваких пет до десет година због засићења.
Како је Ђуро Мацут човек у озбиљним годинама, моје је мишљење да је њега медицина сморила. Ево ја га разумем у потпуности, мене је адвокатура сморила (то је сасвим логично у нашем правном систему, посебно од оне ноћи у Савамали кад је правна држава умрла) и ја сам почео да пишем колумне. А Мацут заправо преко функције премијера жели да се бави пародијом, што ја такође разумем, ко ће ако нећу ја, овако блесав. Можда вежба и за агента предузећа за погребне услуге „Ваш срећан крај“, чији слоган би могао бити „Ваше је само да умрете, све остало препустити Ђури, њему ће бити задовољство да организује и присуствује Вашој сарани“.
Дакле Ђуро Мацут у пародији „било ми је супер на сахрани папе Фрање“. Сад, слажем се, може бити да сарана папе Фрање није била прави догађај за увежбавање пародије, али шта ће човек, ту су га послали, а он је прилику искористио како је најбоље знао и умео. С обзиром на његову изјаву да по први пут присуствује оваквом једном догађају, просто ме страх, шта би било кад би дошао други пут, ал ваљда ће нови папа бити доброг здравља.
Може бити да је Ђури Мацуту идол Мирко Топаловић. Наш премијер наравно није имао прилике да покојном папи узме меру, јер Ватикан има та своја строга правила, али у сваком случају показао је свој раскошан таленат у условима таквим какви су. Није могао да каже како је ред да ми Срби први отворимо крематоријум.
Али, довољна је једна изјава за телевизије са националном фреквенцијом и ето… Истина, да би се овако нешто приметило на телевизији са националном фреквенцијом, гледалац мора пажљиво и да гледа и да слуша.
Јер, пази сад, као да су остале ствари тамо нормалније од Мацутове изјаве…ма какви. Срећа тог дана Ана Брнабић није ништа изјавила, па је Мацутова склоност ка пародији дошла до пуног изражаја, а ја могу да се непозван потпуно посветим одбрани Мацутовог лика и дела. Сад чекам јутарње гостовање Мацута код поспаног Сарапе који га ладно бита „а јел то Папа стварно умро, ил сте ишли негде у неко зезање?“
Него види, имам ја идеју за Мацута. Треба да нађемо аутора култне серије „Два и по мушкарца“ и да га убацимо да глуми уместо Чарли Шина који је тражио много лове и Ештон Кучера који се није баш нешто показао у наставку. Пошто Мацута не занима лова, а занима га пародија, ово је сјајна прича за њега.
Замисли њега са Аланом Харпером, наш Ђуро прозива Алана, јер Ђуро је прави лекар специјалиста, а Алан је само киропрактичар, без дозволе да паркира где хоће. Било би урнебесно. Једини проблем био би, што нико не би поверовао у Ђурину причу у серији, како је као еминентан ендокринолог, пристао да буде премијер, у земљи у којој је рецимо Ана Брнабић председник скупштине, а председник државе након 13 година власти спомиње бившу власт и рецимо неког Шолака. Мислим да би и Чак Лори, аутор најлуђе икад снимљене пародије рекао „дај људи ово је претерано“.
Свашта би дакле могао да ради Ђуро Мацут, нема сумње. Али није баш за саране…ту је бољи Тома Николић, човек је специјалиста за такве ствари. Није јасно зашто наши званичници нису урадили три потеза. Знаш оно, како ставити слона из три потеза у фрижидер.
Отвориш фрижидер, ставиш слона, затвориш фрижидер. Дакле, узмеш Тому из виле на Дедињу, одведеш га на папину сарану, вратиш
Тому у вилу на Дедињу.
А Ђуро би могао, ако већ неће да блокира аеродром, да се врати на клинику и лечи људе.
Јер, ипак је важно да радиш оно у чему си најбољи, а не најсмешнији….
Братислав Марковић
