Убрзо након што је Ђорђе Балашевић „заорао небеске њиве“, 19. фебруара 2021. године, неколико његових песама ушло је у уџбеник музичке културе једне издавачке куће за основну школу. Многе песме великог кантаутора то и те како заслужују због заступљености најразличитијих музичких инструмената, али и мелодија валцера, танга, чардаша, рока, џеза, блуза… које прожимају његове музичке нумере.

Осим његове музике, његови текстови, или боље рећи поезија, такође завређују место у читанкама основних и средњих школа.

Као неко ко је током студирања изучавао књижевност, и као велики заљубљеник у читав музички опус нашег Панонског Адмирала, како га је назвао Иван Ивачковић, новинар и музички критичар у својој истоименој књизи, мислим да би песме Ђорђа Балашевића требало да буду део обавезне лектире.

У млађим и старијим разредима основне школе, лако је пронаћи песму за сваку читанку од „За све је крив Тома Сојер“ до „Лепе протине кћи“. Анализа Балашевићевих стихова омогућава и међупредметно повезивање. На пример, у наслову „Галиције“ спаја се географски топоним и историјски догађај. У току обраде одређене песме на часовима српског језика у средњим школама могло би да се говори и о филозофији, психологији, социологији…

Балашевић је писао љубавне, мисаоне, описне, револуционарне, социјалне, антиратне, шаљиве и сатиричне песме. Његова ученост и способност невероватног комбиновања речи и исконска, интелектуална радозналост окренута је скоро свим подручјима људског знања. Чини се да нема тема којих се није дотакао. Врцавост његових идеја и неочекиваних асоцијација пажљивог слушаоца не оставља равнодушним.

Балашевићева поезија пружа могућност за добру анализу тема и ликова у песмама. Његови стихови су такође и права ризница стилских фигура. Ево само неких примера: „Вукла се ко корњача једна јесен лења“ (поређење) „А она, сеоски крин…“ (метафора) „А месец појма нема, матора лола дрема, јутрос је лумпов’о по Кини“ (персонификација) „Блуес мутне воде“ (алегорија) и „Прича о Васи Ладачком“ (парабола).

Поезија Ђорђа Балашевића врви од емоција и тако подстиче и развија саосећајност која је неопходна да бисмо успоставили систем правих људских вредности. Разумевање Балашевићевих стихова представља емоционалну писменост која је у овим тешким временима, верујем, потребнија чак и од оне елементарне.

Марина Раичевић, професорка енглеског језика и књижевности

ФОТО: Фонет