Ево нас опет у лудом циркусу где се сви ложе на неку прелазну владу као да је последња ракија у кафани после поноћи. Прича се о њој као о светом гралу, чаробном решењу које ће магично скинути Вучића са власти, а да притом нико не мора да пешачи, вози бицикле, или – не дај боже – блокира мостове.
Али хајде да будемо реални – Александар Вучић ће пре изаћи на Трг републике го, него што ће дозволити да нека “експертска влада” преузме власт. Јер, да се подсетимо, чак И да се студенти, професори И остали сложе око тог концепта, ко ће то да спроведе? Тај исти Вучић који држи скупштину, судове, полицију И још тајних И још тајнијих формација.
Мисаони експеримент звани “Прелазна влада”
Ево како би то изгледало у пракси:
- Протести трају, студенти јавно скандирају “Прелазна влада!”
- Вучић климне главом, насмеши се И каже: “Ма наравно, само ми дајте мандатара И ваша жеља је за мене заповест. Ја сам ту да служим целом народу.
- Нова влада се састави од људи који су већ играли улогу “независних” у претходним епизодама.
- Скупштина изгласа – јер наравно да хоће.
- И ето нас на почетку, само са мало другачијим костимима.
Значи, шта смо добили? Апсолутно ништа. Осим што је опозиција потрошила енергију на нешто што Вучић може да сруши једним телефонским позивом.
Динстање 2.0 – Крунисање без круне
Док се политички аналитичари надају неком чистом прелазу, Вучић већ игра другу игру – стрпљиво чека да се протести истроше, да људи одустану, да се “динста” власт без икаквог правог преокрета.
И тако, док се неки загревају за “техничког мандатара”, власт већ спрема следећи потез – изборе кад њој одговара, са правилима која она постави.
Време је да виртуално постане стварно
Прелазне владе, технички мандати, лепе речи у скупштинама – све је то само димна завеса док све тече по старом. А док се политичке елите играју шаха, питање је – колико ће још дуго поједини да се жртвују, пешаче И стоје на улицама док не схватимо да се власт не мења паролама, већ притиском који не може да се игнорише?
Тренутна солидарност је огромна – али само на екранима. Подржавам студенте! Браво професори. Само наставите – све то лепо звучи, али систем не мењају лајкови, већ људи који не одлазе.
Блокаде су ефикасне само ако су масовне – ако их сви подрже, не само у причама, него и на ногама.
Ако желимо динстање, морамо сви да будемо ватра. Студенти И професори су показали пут, али систем ће пући тек кад му затворимо све вентиле. Кад блокаде престану да буду симболичне И постану незаустављиве. Кад се свако појави тамо где боли – испред институција, фабрика, путева.
Солидарност која остане на друштвеним мрежама је само сећање на нешто што није ни почело.
Време је да се виртуална револт претвори у физичку стварност.
Јер власт се не предаје. Само се динста. А питање је ко ће први да изгори.
Стефан Мегић, филолог, писац, колумниста, теоретичар поп културе и главни и одговорни уредник портала Глас Ћуприје.
