Ваљда сам вам већ причао да је Аца један супер лик. У свом кратком, неуспешном и пре свега мазохистичком излету у политику, Аца је један од ретких часних људи које сам срео и са њим радо сарађивао. Ал’ брате што је смарач кад седи на месту сувозача, то не могу да вам опишем.
Кренемо Аца, Боки, Урке и ја у Ниш на протест, колико год да возим, кука као нека баба, успори, плашим се. Па рек’о Ацо, ја кад бих возио како ти желиш, онда би нам било боље да смо кренули са студентима пешке, пре би стигли. Али и Ацу некад прокења, што би рекли ми млади. Испред Велике Плане неки радови, колона се отегла, сви тај дан пошли у Ниш. У траци до наше, видим, неки џип, загребачке таблице. Реко екстра, сад ћу да им тражим лову. Отворим прозор, довикнем лику, “еј есте ви те усташе што нам дају паре”? Боки и Урке назад се ваљају од смеха…
Каже човек, нисмо ми брате, код нас исто ударила нека криза… Па како рек’о јбт, мој колега председник каже ви дајете лову. Ма јок каже човек. Или сам ја налетео на погрешне усташе, или ни усташе више нису оно што су биле. А колега председник упорно тврди да нас плаћају усташе, то тврди и онај лик што је био кошаркаш у покушају, Блејан Промашевић, тако се ваљда зове. Да не буде забуне, ово колега, не мислим да ми је ненадлежни колега зато што је председник, неко као правник.
Иначе, са тог правног је изашло пуно погрешних председника, Марко Видојковић је једном рекао да је из те зграде изашло пуно кретена, такав неки фини придев је употребио. Сад, ја се не слажем у потпуности са Марком, моје мишљење је да је из многих важних зграда у Србији изашло пуно кретена, ал ајд сад… Можда би следећи председник са правног могао бити Владан Петров, он предаје уставно право, без обзира што изгледа не познаје добро устав, или се само прави. Нема везе, он је елита, мислим, он је за елиту, у парове не може, реално брате, ским да упариш таквог лика…
А ја немам таквих амбиција. Мислим, неки су ме толико опструирали као да хоћу да будем председник Америке. То би видиш могао. Нисам леп, тај услов испуњавам, ок нисам тако ружан као Трамп, али трудим се. Смотан сам, добро не као Бајден, истина, на Златибору док шетам, неки познаници се забринули да имам падавицу, а ја се само саплићем. Ал опет, умем без проблема да се попнем у авион. Проблем је што би мајице са мојим ликом морале да буду бар 4xл, али то се да направити. Него чекај, одлутао сам, причао сам вам о усташама и о Аци.
Нисам дакле до Ниша и назад успео да пронађем те усташе које деле лову, а баш сам желео. Знаш оно, прави аутентични српски усташа, па можда добијем неку улогу код Гаге Антонијевића. Мислим, сад сам закаснио за оне филмове у којима сам хтео да глумим, разумемо се ваљда, стигле године. А да глумиш код Гаге Антонијевића је подједнако блам.
И онда ми је синула спасоносна идеја. У повратку док сам возио, а Аца кукао (он рекох стално кука док ја возим), кажем им, ‘ајмо сад сви код мене, па као у песми Бруна Лангера у пет до поноћ призивамо духове. Зашто, питају. Па како зашто, да призовемо дух Анте Павелића и питамо га где су те усташе што деле лову, о којима ненадлежни стално прича. Ко би то знао, ако не Павелић. Каже ми Боки, Брацони, ја бих пре звао дедин дух да га питам шта је он толико погрешио, па си ти испао толико луд. То ти је тај нови начин васпитавања деце, као да будемо ортаци. Рек’о, Боки, да сам ја тако нешто рекао деди пре рецимо 35 година, вероватно би ми то била последња реченица коју сам изговорио. Али, све се променило, данас чак мораш да се смејеш кад те прозива рођени син. Осим тога, деда нам се сигурно не би одазвао, заузет је у ћаскању са својим идолом Слобом, мада се искрено надам да нису на истом месту.
У сваком случају, нисмо призивали духове, нигде нисам видео усташе, а нико нигде није делио лову. Нудиле су Нишлије иће и пиће, али смо ми то оставили за студенте.
И таман сам ја почео да се привикавам да сам лојалан српски усташа из убеђења, пошто нема пара, кад стиже изјава од ненадлежне институције да ја заправо нисам усташа, него “пленумашки бољшевик”.
Види, ја на овај израз не умем да направим пародију, ако неко уме нек се јави и покаже шта зна….
Али, дај брате одлучи се шта смо, дрма ме криза идентитета…
Братислав Марковић
