Просто је невероватно како на крају све увек дође на своје место. Ови напредњаци направише пун круг, прави „салто мортале“ од оснивања у Сава Центру те далеке 2008. па све до овог децембарског парастоса 2024. опет у Сава Центру, али сада реновираног. Комплетно сређеног, и то парама грађана Србије, као резултат исплате одштете Мишковићу због незаконитог хапшења због корупције. А хапсио га, ко други, него наш Аца, у оквиру „велике“ борбе против тајкуна и корупције. Резултат?

Хајде да препевамо једну стару песму: „то је нама „наша“ борба дала, да имамо Ацу за Маршала“. Е па машала. Мишковић, богатији него икада, Аца и братија га прате у стопу, а корупција? Жива, здрава, јака, раширила се као злоћудни тумор, нагриза све носеће елементе ове државе, поставила је Србију на сам врх свих светских листа по нивоу корупције. Уместо економског тигра, добили смо економску хијену.

И почело је све да се распада. Смањење баре и повећање броја крокодила (мада кад погледам напредњаке, неки више личе на нилске коње) довело је до тога да се ниво пропадања и урушавања увећава ЕXПОненцијално. Како се ближи крај, све је више-мање на ивици тоталног лома. Падају плафони, надстрешнице, стубови, електроенергетски систем, комуналне службе, једино што и даље ради је стари систем контра митинга, као проверено оруђе сваког диктатора. А да ли је то све баш тако?

Видео наш Аца да му се спрема критична маса, па рече овим његовима да направе и они један величанственији скуп. Е сад, питање је како да га назову? Не иде више то са контра митингом, нема више аутобуса, јер је Курти завршио свој посао већ прошлог пута, и сад га не интересује његов добар шок Вуцици. А и хладно је, неће сендвичари да излазе на температуре испод нуле. Размазили се и ови његови, „убише“ их луксузни аутомобили, удобне фотеље на послу и егзотична летовања. Не „пале“ на хладно, као половни Yуго. Зато су ту стари другари. Брат тајкун Мишковић за почетак је увек ту да припомогне, ипак су они у „бизнису“ још од 90-тих. Сала је ту, остају само статисти, тако да Аца само треба да позове све његове студенте. Али не лези враже, није ни то како лако. Повећао се капацитет те (Немањићко) плаве сале за чак 10%, на 4.050 места. Где сад да Аца нађе толико студената. Неки изгубили индексе, други не знају ни шта су завршили. Стално неки проблеми. Па добро бре Мишковићу, не може то тако, нису ово избори, па да Аца ко од шале „наштанцује“ 10%. Али, шта је, ту је. Кренуше партијски јањичари, да прикупљају све што личи на студенте широм Србије. На крају су узели да „регрутују“ и оне који имају било какву везу са факултетима, тако да су привели ту гомилу теткица, и домара, и мајстора за грејање, воду, поготово за канализацију. Наравно, најбољи је одзив био код оних што су у задње време баш често на факултету. Као обезбеђење. Што је сигурно, сигурно је, вели Аца.

Данијел Дашић ФОТО: Принтскрин

И кренуше „јањичари“ да лове „студенте“, али никако да их нахватају довољно. Нема их. Ту су већ морали да „ускачу“ разноразни функционери из јавне управе, јавних предузећа, и осталих јавних кућа. Сви они који уз право осветљење и доста шминке могу да изгледају младолико. Како је кренуло, можемо на неком следећем скупу да очекујемо и Вучевића, са периком и швалерским брковима, па чак и Ану, како глуми неког ћалета. Јер теленовеле су то, није битна радња и глумци, само треба да траје, и траје…

Доста камера је преносило ту трибину, тако да су друштвене мреже одмах одрадиле посао, и препознале велики број учесника. Ево, колико сам ја пропратио, још увек на скупу није индентификован нити један прави студент. Али, би шта би. Него Ацо, зашто кажеш „трибина“ а мислиш парастос. Ако нам је то будућност, онда боље врати оног „студента“ Тому. Са све лопатом. Тако пропаде покушај нашег Аце који изгледа иде лагано из бенседина у леxилиум. Живот на ивици нервног слома и још једна неуспешна „моша“ је довела до тога да је Аци пред крај хитно требала ноша. Да ли је била мала, или велика нужда, закључите сами по томе како је брзински напустио салу. Што би се рекло – ГДЕ БЕЖИТЕ? Шта друго да ради наш диктатор, кад га садашњост чини нервозним, прошлост оптерећује, а будућности изгледа нема.

Данијел Дашић (Извор: Н1)

ФОТО: Фонет/Милица Вучковић