Данас се слави Петровдан. Православни верници славе апостоле Петра и Павла после једномесечног поста који се данас завршава. Обичаји су на Петровдан различити и зависе од краја до краја – организују се сабори, не ради се у полју, месе се колачи са јабукама Петровачама, пале се ватра – „лиле“ – која се симболично повезује са завршетком жетве.
Петровдан је један од највећих српских празника. Према Светом писму, оба апостола погубио је римски цар Нерон – Петра распећем, Павла одрубљивањем главе.
Једа од празника за који су везани многи обичаји у нашем народу. Један од обичаја који је сачуван од старих дана, а везује се за овај празник јесте брање цвећа. Најстарији члан породице вече пред празник треба да убере онолико цветова петровца колико има чланова породице. Он, како, обичаји налажу, Петровце треба да пробије у земљу на једно место, а ујутру уколико буду свежи и нису увели, представља добар знак. У неким крајевима Србије, на Петровдан се пале лиле од сушене коре брезе или трешње. Веровало се да се том ватром привлачи добро здравље. Стока се прска водом ради здравља, а девојке „гледају судбину“ у житу посађеном седмог јула. Јабуке петроваче се дарују и освештавају у цркви.
Једна од најстаријих цркава у Србији је Петрова црква у Новом Пазару. Црква се налази 2 км северно од центра Новог Пазара и део је Рашко-призренске Епархије.
Црква Светих апостола Петра и Павла била је средњовековно седиште српске државе и Епископије, што је чини најстаријим српским сакралним објектом и спомеником црквене архитектуре у Србији. Од 1979, Црква Светих апостола Петра и Павла, је под заштитом УНЕСКО-а, као део светске културне баштине.
Ипак, централна манифестација је сабор у Манастиру Црна Река.
И овај древни манастир који је настао између 13. и 15. века, налази у клисури истоимене реке код села Рибариће, између Новог Пазара и Тутина. Посебан је по томе што је црква смештена у пећини уз саму стену, што га чини јединственим и тешко приступачним. У манастиру се чувају мошти Светог Петра Коришког, а вода која капље у пећини сматра се лековитом. Манастир је мушки, активан и познат као место духовног мира и исцељења, које посећују и православци и муслимани. Најважнији дан у години је управо данас – Петровдан, када се одржава велики сабор, литургија и молитва, а верници из целог региона долазе да се поклоне моштима и затраже благослов, због чега је овај празник централни духовни догађај за манастир и околину.
Текст: Коссев.инфо