Ово постаје неподношљиво. Да моја Црква због које сам променио свој живот ћути кад је у питању опстанак мог народа.
Јел су то полуделе владике или су постали нормални по мерама Ћациленда?
Свештеници који добро знају о чему се ради, да не смеју да зуцну у тоталитарној карикатури Цркве коју смо направили…
Хоће ли овај народ да живи или да нестане?
Драги мој патријарху, драге владике, чак и они који користе свој положај да пласирају своје нездраве уметничке амбиције – да ли ви заиста не видите шта се дешава?
Да ли заиста не схватате своју одговорност пред мученим народом који зна да је Црква старија од државе?
Свештеник Ненад Илић
