Питање да ли је председник Србије, Александар Вучић, свирао почетак грађанског рата, а да то није објавио званично, имајући у виду да шаље на стотине припадника његове паравојске, присталица, такозваних лојалиста, у црним мајицама, и одевно препознатљивих, да лемају жене, децу и обичне људе, који протестују против његове коруптивне власти, посебно се активирало у последњих пар дана.

О грађанском рату као последици друштвено политичких тензија насталих са падом надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду и снажним протестима који су обухватили целу државу, као и падом рејтинга владајуће клике и сасвим извесном полицијском бруталношћу над демонстратима, говори се уназад месецима.

Како време одмиче, а подршка аутократском владару међу грађанима пада, прибегавање једино преосталом оружју, а то је унајмљивање насилника који ће да се бију са обичним људима који протестују против овакве власти, док полиција брани те насилнике, све је очигледније.

Сукоби са Вучићевим најамницима у Бачком Петровцу, Бачкој Паланци и најочигледније у Врбасу, у протеклих пар дана, где су људи са децом, жене, деца, стари били засути пиротехничким средствима, камењем, флашама замрзнуте воде и француским кључевима, а све у организацији такозваних Вучићевић лојалиста, према сведочењима тамошњих грађана, доведених из других градова да изазову насиље, ово је завршни потез пред ванредне изборе, као последња линија одбране посрнулог господара.

Попут мештана градова који су сведочили том насиљу слажу се да се на улицама тих градова у протеклим данима одвио прави рат. Између доведених насилника и становника тих градова.

Ефекат коју власт очекује од хапшења и пребијања, да ће се с улица повући неки који се сада буне ако је цена те побуне останак без посла, слободе, здравља, а поготово главе.