Колико ће нас коштати градња Националног стадиона у Сурчину? Фискални савет каже 112 милијарди динара, а Министарство финансија 67,5 милијарди динара. И једни и други се позивају на исти документ – Ревидирану фискалну стратегију за 2025, са пројекцијама за 2026. и 2027. годину коју је Влада Србије усвојила 31. октобра ове године. Колики је, заправо, трошак?

Влада Србије усвојила је Ревидирану Фискалну стратегију за идућу годину, са пројекцијама до 2027, у којој је дала преглед 56 инвестиција вредних укупно 313,6 милијарди динара. Међу њима је наведен трошак за изградњу Националног стадиона од 67,5 милијарди динара.

Фискални савет је, међутим, у документу Оцена Ревидиране фискалне стратегије за 2025. објавио у уторак, 5. новембра, да је план издатака за Национални фудбалски стадион са пратећом инфраструктуром у 2025. и 2026. години “више него удвостручен”.

– Из Стратегије сазнајемо да је у плану да његова укупна вредност достигне скоро једну милијарду евра (112,4 милијарде динара) – објавио је Фискални савет.

Како је дошло до оволике разлике у вредности инвестиције и шта су то “додатни садржаји” који се везују уз Национални стадион?

Министар финансија Синиша Мали је, гостујући на РТС, у четвртак 7. новембра негирао информације Фискалног савета Србије према којима ће Национални стадион, са 52.000 места, коштати дупло више него што је првобитно речено.

Сабирање и одузимање

На питање водитељке РТС “ко ту онда није разумео рачуницу”, Мали је одговорио:

– Кад неко не сабере како треба – то већ није мој проблем. Што се тиче Националног стадиона, цена ће бити она која је дефинисана уговором, а то је 464 милиона евра за изградњу Националног стадиона са 52.000 места плус ПДВ – навео је министар.

Фискални савет је, рекао је – на ту цену додао и линијску инфраструктуру, а то је цела инфраструктура везана за ЕXПО 2027.

– Оно што се десило у њиховој калкулацији је да су додали такозвану линијску инфраструктуру, а то је инфраструктура везана за цео тај простор од 250 хектара. Ту има осам саобраћајница са по две коловозне траке у оба смера. Инфраструктуру градите за све оно около што треба да подстакне даљи раст и привлачење инвестиција – имате топловод, гасовод, трафо станице, канализационе системе и све остало – навео је Мали, додајући да су “јуче све око цене разјаснили са Фискалним саветом”.

Фискални савет, међутим, није остао дужан на овакво појашњење Министарства финансија.

“Финална верзија се разликује од нама достављене”

Истог дана, 7. новембра поподне Фискални савет је појаснио како је дошао до податка од 112 милијарди динара, указавши да је своју анализу радио на основу верзије Ревидиране Фискалне стратегије коју му је доставило Министарство финансија 24. октобра, а која се разликује од финалне верзије стратегије, усвојене након тога, на седници владе последњег дана октобра.

– Фискални савет је 4.11.2024. израдио Оцену Ревидиране Фискалне стратегије за 2025. са пројекцијама за 2026. и 2027. годину и објавио је на свом сајту. Оцена је израђена на основу Ревидиране Фискалне стратегије коју је Министарство финансија доставило Фискалном савету 24.10.2024. године. Влада је на седници од 31.10.2024. усвојила финалну верзију Ревидиране Фискалне стратегије која се у мањим, техничким детаљима разликује од достављене верзије на којој је Фискални савет засновао своју Оцену (другачија дефиниција појединих инвестиционих пројеката државе и слично). О тим изменама Фискални савет није био обавештен, нити су оне до тренутка кад је Фискални савет израдио своју Оцену биле објављене на сајту Владе РС – указао је Фискални савет.

Узимајући све наведено у обзир – нарочито то што, како се истиче – “ниједна оцена Фискалног савета није доведена у питање финалним изменама Ревидиране Стратегије, Фискални савет задржава непромењен интегрални текст своје Оцене”.

– Накнадним напоменама у фусноти, означеним звездицом (*), назначена су места на којима Оцена реферише на делове Ревидиране Фискалне стратегије који су у финалној верзији овог документа измењени.

Шта није било у првој, а има у другој верзији документа

У допуњеној Оцени Фискални савет напомиње да је у финалној верзији Ревидиране Фискалне стратегије из пројекта Национални стадион са пратећим садржајима издвојен посебан пројекат “Изградња Националног фудбалског стадиона” (без пратећих садржаја) и његова укупна планирана вредност износи 67,5 млрд динара, тј. 560 милиона евра.

– Пратећи садржаји не могу директно да се пронађу у измењеној табели, а њихов највећи део највероватније је садржан у пројекту “линијска инфраструктура” са укупном вредношћу од 40,5 милијарди динара (око 350 милиона евра), који у првобитној верзији табеле није постојао – указује Фискални савет.

ФОТОГРАФИЈЕ: YоуТубе