Осумњичена Јелена Танасковић, в. д. директорка Инфраструктуре железнице Србије, током саслушања у тужилаштву пребацила је одговорност за пројекат Железничке станице Нови Сад на бившег министра Горана Весића. Према њеним тврдњама, Весић је инсистирао на преузимању вођења свих пројеката, позивајући се на наводни договор са председником Србије Александром Вучићем. Овакав исказ отвара бројна питања, укључујући и оно кључно – да ли би након што су на овај начин означени као одговорни, председник Вучић требало да буде позван на саслушање?
Адвокат Сара Ел Сараг изјавила је за Нова.рс да је на тужилаштву да процени исказ осумњичене и одлучи да ли ће му поклонити веру. Додала је да је управо на тужилаштву да донесе одлуку о даљем току поступка и евентуалном позивању прозваних на саслушање.
„Углавном се тужилаштву то оставља на оцену. Исказ осумњичене улази у записник о саслушању, а тужилаштво ће одлучити да ли ће саслушавати Вучића и Весића. На основу тога, тужилаштво ће даље поступати“, објашњава Ел Сараг.
Она истиче и да тужилаштво нема никаквих препрека да позове на саслушање Вучића и Горана Весића, уколико то процени као неопходно за даљи ток поступка.
“С обзиром на то да је поступак покренут због пада надстрешнице, а не због корупције, тужилаштво би могло закључити да нема основа за саслушање Вучића и Весића, јер у том случају какве везе има ко је уговарао. Фокус им може остати искључиво на узроцима пада надстрешнице. Ако би се испитивали елементи корупције, тим питањем би се бавило Посебно одељење за сузбијање корупције“, додаје Ел Сараг.
Ел Сараг појашњава и да наше тужилаштво често функционише на начин да чак и када су кривична дела очигледна и пролазе им пред очима, понашају се као да их не примећују.
“Без обзира на то да ли верујемо или не верујемо институцијама, без обзира на субјективна мишљења и осећања, свакако би требало поднети и кривичну пријаву за корупцију. Тиме бисмо сазнали име поступајућег тужиоца и видели да ли ће реаговати или наставити да ћути. Ситуација је толико узаврела да не верујем да би било који тужилац смео да остане пасиван. Међутим, чак и ако би желео да поступи, можда то не чини јер нема поднету пријаву. А да самоиницијативно покрене поступак, то се код нас једноставно не дешава“, објашњава она.
Ел Сараг наводи да је евидентна злоупотреба у спровођењу и коришћењу овлашћења, при чему се овлашћења тужилаштва и полиције примењују селективно.
„Најчешћи разлог за одређивање притвора је могућност утицаја на сведоке. Зашто онда Јелена Танасковић није у притвору? Управо она, док је на слободи, може да утиче на сведоке. Ако је нешто потписала под принудом или у заблуди, то су околности на које се може позивати у својој одбрани, тврдећи да није знала шта потписује. Међутим, ако заиста није знала, онда није ни могла да обавља ту функцију. Дакле, ако се брани заблудом, поставља се питање њене способности за тај посао. Ако се брани принудом, мораће то и да докаже. Верујем да је у целој ситуацији било и принуде и уцена, али као овлашћено лице, њен потпис на документима носи одговорност. Њена одбрана, у том случају, може да се темељи искључиво на принуди или заблуди“, закључује наша саговорница.
Додаје и да је невероватно да нико не покреће поступак због кршења Устава, као ни иницијативу за брисање СНС-а из регистра политичких странака, управо због тог кршења.
