Не дају се студенти, па то ти је. А лепо им је понуђено да експресно реше стамбено питање. Добро, не баш експресно, али једног дана, у перспективи. Можда. Ако верују обећањима председника Александра Вучића.
И што му па не би веровали, није као да је некад слагао некога када је причао о јефтином решавању стамбеног питања. Добро, осим можда 2013. И 2016. И 2021. Али сад ће то да реши, стварно. Све што треба јесте да престану да протестују и блокирају факултете и улице и повољни кредити има да падају са неба, брже него учешће, за које смо видели да је за само три дана са 2.250 евра најпре пало на 1.000, па онда на 750. И плус их је председник позвао да се укључе у разне државне пројекте, звучало је то мало у фазону: „Децо, па што бисмо се свађали, па ми смо другари, а у оквиру Експа има пара за све, па и за вас, само баталите те блокаде, шта ће вам то у животу?“
Такође, ако реално погледамо, па те блокаде и коштају, нема се више за батинаше и бесне возаче као на почетку протеста. Ту и тамо неко некога понесе на хауби, а батинаши сада уместо да деле батине почели и да их добијају. Колико пара, толико музике, то јест фајта, а судећи по дешавањима протеклих пар недеља, изгледа да су батинаши у последње време баш слабо плаћени. Још нам само фали да и они крену у неки штрајк и блокаде, па на шта би то личило?
Замислите само, окупе се онако маскирани, блокирају Председништво и крену да скандирају „оћемо плату, оћемо плату“ и „доле управа“, а на транспарентима пароле „И батинаши су људи!“, „Како да газим људе с празним резервоаром?“ и „Ж суи хулиган!“ Као да није довољно бламантно што у свет одлазе слике побуњених студената, професора, средњошколаца и глумаца.
Стога је јако битно ако бисмо икако могли да мирно окончамо те протесте и разиђемо се својим кућама или факултетима, ко где већ борави. Јесте, председник је мало слао контрадикторне поруке ових дана, те прво га баш брига да ли ће студенти да уче или не, њихова ствар, па онда апелује на њих да се ипак врате својим обавезама, само што не рече радним задацима, као некад Слободан Милошевић, али није ни њему лако, јер та студентарија ем што га прво ништа не слуша, а друго, кад хоће да прича некима који хоће да га слушају, они дођу испод прозора па му звижде, скандирају „изађи, мала“ и ометају га усред живог ТВ преноса.
И као да све то није довољно, не желе уопште ни да разговарају са њим о било чему јер, као, пазите сад, „није надлежан“. А извин’те, господо студенти, ако вам је то уопште право име, а ко је надлежан? Да нису можда институције? Па каква је то држава у којој институције одлучују шта ће и како да се ради? То онда и није држава и таква творевина и заслужује да против ње сви живи воде хибридни рат, од Албанаца и Немаца, преко Американаца, па све до Тонина Пицуле и Клингонаца.
На ћоравог вука и зец диже ногу, каже стара изрека, мада би и у том случају зец морао да буде доста велики, али то је већ нека друга прича и лакше би све то објаснио председник, који је недавно уживо објашњавао изреку „видела жаба да се коњ поткива, па и она дигла ногу“, мада то није баш најсрећније испало. Углавном, да не ширимо причу, суштина је да се не сме дозволити Пицули и осталима да нас савладају у хибридном рату.
А ако батинаше и наркодилере наоружане „поршеима“ мора да шаље на студенте, власт баш постаје изложена према спољном непријатељу и ето невоље. Ући ће док власт не гледа, покрашће нам и Експо и БДП и златно доба и на крају срушити и власт. Па има ли шта страшније?
Текст: Њузнет/Радар.рс
