“Црногорци би могли постати мањина у Црној Гори”

Европска унија мора реаговати како се не би угрозила независност и суверенитет Црне Горе променама Закона о држављанству, поручили су у допису високом представнику ЕУ за спољну политику Жозепу Борељу петорица посланика Европског парламента.

Европски парламентарци из Европске народне странке (ЕПП), Михаел Гахлер – координатор за спољну политику, Милан Звер, Матеј Тонин, Томислав Сокол и Давор Иво Стиер су навели да би законске промене, којим би омогућиле добијања двојног држављанства, могле имати „тешке и дугорочне последице “ на процес одлучивања и идентитет Црне Горе.

Црна Гора има рестриктиван Закон о држављанству.

Усвојен је 2008., две године након обнове независности у време власти Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, која је сматрала да су строги критеријуми за двојно држављанство заштита државе од 630.000 становника.

Ђукановићева партија је на изборима 2020. изгубила власт од доминантно просрпских партија, на челу са проруским Демократским фронтом, које су се залагале за право на двојно држављанство.

Ових дана, уочи ванредних локалних избора у Подгорици, просрпске партије актуелизовале су ту тему.

Усвајање права на двојно држављанство омогућило би утицај земљама које имају геостратешки интерес у Црној Гори, сматрају еуропарламентарци.

„Посебно забрињава чињеница да би бројчано мало бирачко тело лако могло бити надјачано гласовима нових бирача, који ће то право остварити добијањем двојног држављанства“, наводи се у допису Борељу.

Црна Гора је кандидаткиња за чланство у ЕУ, а када то постане, онај ко има њено држављанство постаје и држављанин ЕУ – то је један од разлога зашто је Брисел заинтересован да Црна Гора сачува национални идентитет, прозападну и проевропску оријентацију, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) један од потписника, Давор Иво Стиер.

То је пројекат који отвара многа питања, првенствено што се у најавама могло ишчитати да би огроман број људи који данас не живе у Црној Гори добили држављанство чиме би се могао променити идентитет Црне Горе, тј. да Црногорци, у крајњој линији, буду чак и мањина у властитој држави, навео је.

“Црногорци би могли постати мањина у Црној Гори”: Шта стоји у допису посланика ЕП Жозепу Борељу? Говоримо о Црној Гори као земљи која је кандидаткиња, која желимо да сутра буде пуноправна чланица ЕУ.

Онај ко добија држављанство Црне Горе постаје и држављанин ЕУ, зато ЕУ има интерес да Црна Гора сачува свој национални идентитет и прозападну и проевропску оријентацију.

И због тога такав предлог није могао проћи испод радара“.

Стиер је казао да се ЕУ неће мешати у унутрашње послове и надметање политичких странака, али ће подржати снаге које Црну Гору виде као део европске породице.

План, стратегија ЕУ је да цели Југоисток Еуропе, и ту Црна Гора предњачи у преговорима, буде интегрисан у ЕУ, прихватајући стандарде и вредности Европе.

Против тога су концепти као што је, на пример, „српски свет“ који је у бити једна имитација геополитичког концепта „руског света“.

„То су дестабилизирајући концепти који се противе европској логици. А европска логика је заменити старе сукобе са новим облицима сарадње, која поштује дигнитет сваког народа и независност сваке државе.

То је оно што видимо као дестабилизирајуће у концепту „српског света“, који види Црну Гору као део једне друге интересне сфере, где се у бити остаје суверен само на папиру“, казао је.

Указује да не само Црна Гора, већ и Србији иза Русију монета за поткусуривање.

„Дакле, немају интерес нешто градити, него бити присутни како би на овом простору ‘загорчали живот’ и одређене стратегије ЕУ, коју гледају, нажалост, као непријатељску страну. У том погледу је политика Русије дестабилизујућа и деструктивна. Они умногоме могу и кроз хибридно деловање постићи одређене резултате, али не могу ништа стабилно градити“, рекао је Стиер.