Сва жива бића теже да успоставе функционалну хармонију са средином у којој живе. Сва, осим човека. Хомо сапинес је једини еволуциони изданак чија судбина није у рукама сурових и недокучивих природних закона, већ је судбина трећег камена од сунца у његовим рукама. Он је једино биће које може да исрцпи све постојеће ресурсе, да земљу учини местом без услова за живот, на крају, човек је технолошким достигнућима стекао моћ да уништи планету уделићу секунде.

Савремено доба донело је експлозивни раст становништа и глобалну пренасељеност. Како би се задовољиле потребе све бројније популације покренута је масовна производња која је могућа само уз масовну експлоатацију природних добара. Временом је неизбежно дошло до колизије и супростављености интереса економије и екологије.

Неолиберални капитализам који је гоњен манијом профита почео је са бесомучним и непланским трошењем необновљивих природних ресурса и тиме заувек променио на само човеково станиште, већ и хабитус укупне флоре и фауне. За само неколико векова истребљено је око шест стотина животињских и шездесет хиљада биљних врста. До краја овог века у опасности од нестајања биће више од две трећине живог света.

Др Александар Дикић

Загадјивање расте експоненцијалном брзином и за пар деценија човеку неће бити доступи ресурси који му омогућавају данашњи степен квалитета живота. Вода за пиће постаће привилегија богатих и цасус белли сиромашни. Преостало је само 28% шумског амбијента, док експлоатација фосилних горива нарушава геолошку средину, еквилибријум земљине коре, ствара ефекат стаклене баште, смањује релативну влажност ваздуха и оптерећује биосферу угљен-диоксидом, азитним оксидима и тешким металима.

На почетку човек је морао да се заштити од временских непогода које су биле последица цикличних атмосферских промена или природне еволуције земљиног тла. Данас су непогоде реакција планете на злостављање од стране људског рода. Поплаве, вулканске ерупције, земљотреси, тајфуни-то нам природа поручује да више нисмо добродошли, да је њена гостољубивост готово исцрпљена.

Легендарна сцена из филма Матрикс у којој агент Смит заробљеном Морфеусу описује човека као вирус који уништава земљу испоставила се као упозоровајуће предсказање. Човек јесте микроорганизам који је створен да живи у свом еко-систему у мирољубивом односу са околином и живим светом који га окружује. Он сам је домаћин хиљадама микроорганизама који му не штете, напротив, помажу му у обављању многих физиолошких процеса. Проценат микроба патогених по човека мери се промилима и само људска глупост, похлепа или гордост може да поремети ту равнотежу.

Ова епидемија је настала тако што се човек заиграо Бога. Харари је тачно предвидео да ће хуманизам двадесет и првог века човека усмеравати ка вештачкој интелигенцији и генетском инжињерингу. Наше доба обележиће потрага за бесмртношћу, вечитом срећом и божанским способностима. Хуманизам је и настао на крилатици „Бог је мртав!“. Човека смо ставили у епицентар свега и његовим потребама подредили све, чак и природу. Трка наоружања претворила се у трку технологија. Једна од њих јесте и биоинжењеринг. Како је кинески вирус-франкенштајн успео да побегне из лабораторије и за неколико месеци заустави живот на планети постаће тема небројених докторских дисертација из медицине, економије и геополитике.

Од открића парне машине до Силицијумске долине успели смо да искоренимо глад, криминализујемо ратове и зауздамо пандемије. Изгледа да је ЦОВИД19 започео контрареволуцију и покренуо точак цивилизације уназад. Ово је пандемија коју не умему да савладамо. Њене последице покренуће ратове локалног, регионалног, могуће и глобалног карактера. Крахом економије глад ће поново узјахати бледуњаво-зеленог коња и кренути у свој апокалиптични галоп.

Једина нада је да на време схватимо да проблем није у вирусу и његовој неуништивости.Проблем је у нама и нашем вирусном карактеру да се размножавамо и живимо све док не уништимо јадног домаћина. Ми земљу више не доживљавамо као дом, већ као успутну станицу. Зато и поред свих лепота које нам наша планета још увек нуди, ми трагамо за будућим стаништима на Месецу или Марсу.

Бог који је створио човека одавно је сахрањен. Човек који ће створити Бога освојиће будућност. Ако га његов алтер-его вирус не убије на том диаболичном путовању.

Др Александар Дикић