У време када је Сирмиум био престоница Римског царства, цареви су одлучивали о судбини провинција управо са ових улица. Његове палате, мозаици и тргови блистали су под истим сунцем под којим ми данас ходамо. Култура није била луксуз, већ основа живота.

Две хиљаде година касније, на истом месту, градска власт се понаша као да је историја терет, а култура трошак.

Луx Аурелиус – повратак у прошлост

Управо зато је 1. и 2. августа први пут одржан фестивал „Луx Аурелиус“ – дводневни повратак у време када је наш град био срце царства. Поворке римских легионара корачале су кроз центар Митровице, у пуној опреми, под заставама и бубњевима. На археолошким локалитетима одигравале су се борбене формације, приказивале стратегије одбране и напада, а деца су имала прилику да се опробају у мачевању и стреличарству.

У Градском парку трајао је римски базар са керамиком, кожом, тканинама и ковањем новца. У Музеју Срема радиле су радионице керамике и мозаика, библиотека је организовала креативне сусрете и „разговор са римским царем“. На сцени су глумци изводили приче о оснивању Сирмиума и животу римских царева, а „Марко Аурелије“ је, из својих „Медитација“, говорио о етици и смислу.

Завршница је била емотивна – поворка са „римским женама“ које су делиле барке са упаљеним свећицама, а затим њихово пуштање низ реку, у тишини и сјају ноћи.

Ко је био ту, а ко није

Подршку су пружили Завод за заштиту споменика, Музеј Срема, Културни центар „Сирмиумарт“, Библиотека „Глигорије Возаровић“, Установа за неговање културе „Срем“, Драмски студио „Гартел“ и удружења грађана. Дакле, они који не чекају дозволу да се баве културом, него је живе.

А из кабинета градоначелника – мук. Нема присуства, нема промоције, нема ни формалне речи подршке. Као да фестивал није ни постојао. Нема фотографија на званичним страницама, нема позива грађанима, нема покушаја да се овај догађај стави на културну мапу града. Зашто? Можда зато што није дело страначких промотерâ, можда зато што „царски сјај“ не може да се претвори у дневно-политички маркетинг, а можда и зато што је много лакше промовисати површну забаву него озбиљан културни догађај.

Убиство културе

Културу су нам годинама убијали систематски и врло успешно. Уместо знања – сервирају нам ријалитије. Уместо римских форума – сад имамо пинковске расправе. Уместо да деца расту гледајући цареве и легије, расту уз „ријалити звезде“. И полако, као и многи градови у Србији, и Митровица заборавља да је икада имала културни идентитет који се мерио са највећима.

Они који још верују

Док су организатори фестивала „гинули“ да свака сцена, костим и реплика буду на месту, градска власт је, чини се, имала важнија посла. Можда гледање председника на 100 канала истовремено, можда припрема следеће слављеничке траке за пресијецање – али сигурно не култура.

Фестивал „Луx Аурелиус“ остао је познат по онима који још увек успевају да преко два плаката и лошег информисања локалних медија окупе људе којима култура значи више од пуког преживљавања. По људима који дају наду да култура још негде постоји. Било је пуно деце – и то је оно што даје веру у сутра.

Можемо ми и без градоначелника – да покушамо и да успевамо да вратимо културу овом граду. А он? Нека врати своју.

др Светлана Цвијановић