Последњих месеци чују се гласније тврдње да на „казану“ Фудбалског савеза Србије и даље постоји група од неколико (десетина) фантомски запослених. Уредно примају плате, иако нико не зна ни ко су. Да ништа не раде – то је у овој причи плеоназам.
Одакле су стигли, углавном, може и да се претпостави. Јаким, углавном партијским и пријатељским, везама успели су да догурају до савршенства модерне Србије – редовних плата, без рада и одласка на посао!
Ових дана, међутим, јача идеја да поједини од њих, из такозване „чаци екипе“, добију отказе. Начин није ни битан, у игри су и отпремнине, само да оду…
Српска кућа фудбала ушла је фазу лагане реорганизације, стигли су нови људи и руководиоци унутар појединих сектора. Зато је и логично да уследе и откази и то групи, сасвим нелогично, запоследних људи у ФСС.
Одговор на питање ко су и одакле фантоми на Теразијама 35 отвара много шире поље тема и озбиљне (не)одговорности. Најблаже речено.
Запошљавање фантома у Фудбалском савезу Србије није било екслузивитет једног човека.
Евидентно, ипак, да је ова пракса заживела у пуном капацитету од доласка Славише Кокезе на чело српске куће фудбала. Тако и четири године после окончања страховладе партијског војника Српске напредне странке неколицина његових сарадника и даље уредно примају плату на Теразијама 35. Много од њих са фудбалом немају – никакве везе.
Наводно, реч је о људима из обезбеђења Славише Кокезе, међу њима један и возач. Иако је Кокеза поднео оставку 2021. остали су на платном списку ФСС. Незванично, ниједном се нису ни појавили у згради на Теразијама.
Међу „фудбалским“ људима, како сазнајемо, налази се још један Кокезин кадар из ФС Београда. Губитак радног места није био разлог за скидање са платног списка. На посао није ни долазио – јер није имао ни шта да ради…
На списку фантома из српске куће фудбала, наводно, налази се и неколико скаута за које нико не зна да подносе извештаје било коме.
Последњу групу чине појединци у фамилијарним везама са људима из врха ФСС.
Коначан списак људи на „казану“ српске куће фудбала утврђиван је неколико месеци. Да ли је и коначан, то је већ питање са оне стране реалности! И да не буде – кристално је јасна отужна прича о Фудбалском савезу Србије као „покривалици“ за свакојаке лезилебовиће.
Да ли је ружној пракси дошао крај и је ли коначно време да држава, која мучно кажњава професоре и наставнике због протеста, раскине поражавајућу праксу издржавања паразита у својим испоставама, знаће се брзо!
Одговор није тешко претпоставити…
Текст: Бранко Спасојевић (извор: Спорт клуб)
