БИРН открива да су у оквиру истраге о нападу у Бањској на северу Косова пронађена два блиндирана „мерцедеса“ у власништву београдске фирме Пент Рент, која се повезује са Миланом Радоичићем и Звонком Веселиновићем, а која је део мреже предузећа са уносним пословима на државним тендерима.

Дан након оружаног сукоба у Бањској на северу Косова, који је избио 24. септембра 2023. године, косовска полиција приказала је велику количину наоружања, војне опреме и возила заплењених на том подручју, које је користила наоружана група Срба предвођена Миланом Радоичићем.

Међу заплењеним возилима, била су и два „мерцедеса“ Г класе, а према информацијама до којих је БИРН дошао из истраге у Приштини, ови аутомобили су у власништву београдске фирме Пент Рент.

Пент Рент повезан је са неколико предузећа која остварују велике послове на државним тендерима, укључујући ћерка-фирму Електроизградња Бајина Башта, која реализује значајне уговоре у сектору електроенергетске инфраструктуре. Са Пент Рентом повезана је и Ц&ЛЦ Гроуп, познату по учешћу у послу јавног превоза у Београду, о чему је БИРН раније писао.

Према јавно доступним подацима и информацијама извора упознатог са пословањем тих фирми у Србији, ова предузећа припадају ширем пословном кругу, који је повезан са Миланом Радоичићем и његовим кумом Звонком Веселиновићем.

Захваљујући великим пословима са државом, нарочито у енергетском сектору и јавном превозу, компаније из те мреже последњих година израсле су у доминантне играче на тржишту и оствариле вишемилионске приходе.

Сазнања БИРН-а да су заплењени „мерцедеси“ у власништву фирме Пент Рент, потврдило је за нашу редакцију и тужилаштво у Приштини, које је навело да се у једном од возила налазио документ – оружни лист на име Милана Радоичића. Према њиховим речима, возила су у оригиналу била црне боје, док су накнадно била прекривена заштитном фолијом маслинастозелене боје, са ознаком КФОР-а.

Додатно, БИРН је један од два „мерцедеса“ Г класе заплењена у Бањској идентификовао и у јавном Регистру залога, на основу броја шасије. Возило се у Регистру залога појављује као део обезбеђења кредита који је 2018. године уписала фирма Пент Рент д.о.о, што указује да је „мерцедес“ тада био у власништву или под контролом те компаније. Поверилац је била Аддико Банк, а залога је касније обрисана из регистра.

Фирма Пент Рент основана је 2016. године, а као њен формални власник у АПР-у се води Душко Ђенадија, за кога извори БИРН-а наводе да је повезан са Милорадом Ловрићем, који је раније за БИРН изјавио да управља пословањем Ц&ЛЦ Гроуп – компанијом која на београдским линијама јавног превоза има највећи број аутобуса. Ловрић се годинама у пословним круговима повезује са Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем.

Средином 2024. године, када је БИРН истраживао тендер за градски превоз у Београду, Милорад Ловрић из Ц&ЛЦ Гроуп тврдио је да је са Звонком Веселиновићем сарађивао „још 2014. и 2015. године на неким пројектима“, негирајући ближе пословне везе.

„Он има свој рачун и своју кућу, ја имам свој рачун и своју кућу, односно фирму за коју радим“, рекао је тада Ловрић за БИРН.

Међутим, извори, али и подаци из финансијских извештаја и мреже повезаних фирми, указују да су везе између тих пословних кругова знатно ближе и да трају и данас.

Формално власништво и судски поступци

У ранијим јавно познатим случајевима, који су се односили на пословање фирми повезаних са Веселиновићем и Радоичићем, већ је помињана пракса да се привредна друштва формално региструју на запослене или повезане особе, док се стварна контрола одвија кроз ужи круг повезаних лица.

Веселиновић и Радоичић већ су говорили о томе како користе своје запослене да на њих региструју фирме. Током судског поступка 2015. године, у вези са задржавањем 32 камиона након раскида уговора о лизингу са Хyпо Алпе Адриа Леасинг-ом, признали су да су фирме преко којих су пословали тим камионима, регистровали на своје раднике.

Веселиновић и Радоичић су тада ослобођени кривице, а пресуду је донело судско веће на чијем је челу био тадашњи судија Вишег суда у Београду, Растко Поповић. Он је у међувремену напредовао и данас је заменик председника Апелационог суда у Београду. Супруга му је бивша министарка правде Маја Поповић, која је такође напредовала све до садашње функције судије Уставног суда, на коју је изабрана у децембру прошле године, на предлог председника Републике. Пре министарске позиције, Маја Поповић је била у Безбедносно-информативној агенцији (БИА), у којој је радила од 2014. године, као саветница тадашњег директора Братислава Гашића.

Пент Рент: Рентирање возила или вожња система

Подаци из АПР-а и финансијски извештаји за 2024. показују да пословање Пент Рента, фирме основане 2016. године, превазилази класичан рент-а-цар модел. Формални власник компаније Душко Ђенадија је, према сазнањима БИРН-а, возач Милорада Ловрића, менаџера Ц&ЛЦ групе и пословног партнера Звонка Веселиновића.

Финансијски извештаји показују да Пент Рент највећи део прихода није остваривао од рентирања возила, већ кроз финансијске односе са повезаним фирмама. Према извештајима за 2024. годину, предузеће је из тих односа остварио чак 85 милиона динара, док су приходи од основне делатности рентирања возила и продаје услуга били вишеструко мањи и износили око 28,4 милиона динара.

Истовремено, фирма је имала и више од 78 милиона динара краткорочних позајмица. Сличан образац види се и претходних година. Током 2023. краткорочне позајмице износиле су више од 157 милиона динара, док су 2025. године пале на око 27 милиона, али су и даље остале значајне. Из финансијских извештаја није могуће утврдити од кога су те позајмице узимане, нити да ли су долазиле од повезаних фирми, банака или других извора финансирања, јер структура обавеза није приказана.

Оваква структура прихода и задуживања указује да Пент Рент није функционисао као класична оперативна рент-а-цар фирма, већ пре као финансијски канал или посредник кроз који се одвијају новчани токови и управљање возилима унутар шире мреже повезаних компанија.

Електроизградња као финансијски центар мреже

Званично, Пент Рент је директно повезан само са предузећем Електроизградња Бајина Башта, чији је стопроцентни власник. Међутим, подаци из завршних рачуна, напомена уз финансијске извештаје и АПР документације указују на знатно ширу мрежу пословних и финансијских веза.

Према речима извора, који је годинама учествовао у пословима повезаним са Милорадом Ловрићем, Ц&ЛЦ групом, Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем, пословање Пент Рента налазило се под контролом капитала и интереса те групе. Извор тврди да је једна од кључних функција фирме била куповина луксузних возила уз могућност повраћаја ПДВ-а, користећи чињеницу да рент-а-цар компаније имају право на пореске олакшице, јер се возила воде као средство за рад.

„У пракси, возила се не користе за стварно рентирање, већ углавном за приватне потребе Радоичића, Веселиновића и њихових сарадника“, тврди извор БИРН-а. Према његовим речима, рент-а-цар делатност служила је као формални оквир за набавку и финансирање скупоцених аутомобила уз пореске погодности.

Додатно, Пент Рент и Ц&ЛЦ Гроуп регистровани су на истој адреси у Земуну, Банатска 31б. Иако се на тој адреси воде и друга правна лица, чињеница да су на њој регистроване фирме повезане кроз власничке, управљачке и финансијске односе додатно указује на блиске везе унутар ове пословне мреже.

Везе између ових фирми виде се и у финансијским извештајима Електроизградње Бајина Башта, чији је стопроцентни власник Пент Рент. Током 2024. године Електроизградња је пласирала око 1,08 милијарди динара другим правним лицима, углавном кроз бескаматне краткорочне позајмице повезаним фирмама.

Највећи појединачни пласман од 725 милиона динара добила је Ц&ЛЦ Гроуп, за коју је Милорад Ловрић раније потврдио да њом управља. Новац је позајмљиван и другим фирмама повезаним са истом пословном мрежом, међу којима су Беаз, Ц&ЛЦ Камени агрегати, Ниел Гроуп и Лабах.

Финансијски и власнички подаци показују међусобну повезаност тих компанија.

Ц&ЛЦ је раније имао већински удео у фирми Ниел Гроуп, док је власник фирме Ц&ЛЦ Камени агрегати Предраг Ловрић. И фирма Лабах, као и Беаз-Плус, повезују се са Ц&ЛЦ Гроуп кроз власничку структуру.

Док пласира више од милијарду динара кроз бескаматне краткорочне позајмице ка другим фирмама, истовремено Електроизградња узима повољне државне кредите.

Према финансијском извештају за 2024. годину, Електроизградња је од Фонда за развој те године узела кредит у износу од преко 1,6 милиона евра, са роком отплате до августа 2027. године и каматом од 1,8 одсто, за који је као обезбеђење дата банкарска гаранција.

Успон Ц&ЛЦ-а у градском превозу

Ц&ЛЦ Гроуп је компанија која је још 2014. године била део конзорцијума у пословима јавног превоза у Београду, тада са знатно мањим бројем аутобуса. Десет година касније, 2024. године, кроз нови посао јавног превоза вредан укупно 142,65 милијарди динара (око 1,2 милијарде евра), Ц&ЛЦ Гроуп је постала највећи приватни јавни превозник у главном граду. У оквиру тог тендера компанија је добила највећи појединачни уговор у конзорцијуму – око 20,9 милијарди динара (око 178 милиона евра) за период од 10 година, односно приближно две милијарде динара годишње (око 17 милиона евра). Са процењених 80 аутобуса на улицама Београда, Ц&ЛЦ Гроуп данас је доминантан приватни превозник у систему градског превоза.

Повезане фирме и милионски послови са државом

Електроизградња је самостално или као чланица конзорцијума, са Електродистрибуцијом Србије у последњих шест година склопила послове вредне више од 21 милијарде динара, односно око 180 милиона евра, чиме се позиционирала као један од доминантних актера у пословима електродистрибутивне инфраструктуре. Анализа 36 тендера показује да конзорицијуми са којима се јављала на тендере нису имали конкуренцију. Послови које добија односе се на електромонтажне радове, одржавање мреже и уградњу бетонских стубова. Послове уградње стубова Електроизградња изводи често у конзорцијумима са Бетоњерком Сомбор и Бетоњерком Алексинац.

Бетоњерка Алексинац је у поступку приватизације прешла у власништво фирме Инкоп, која је у том периоду била у сувласништву Звонка Веселиновића и Милана Радоичића. Бетоњерка Сомбор је, с друге стране, под контролом Ц&ЛЦ Гроуп, која се у финансијским извештајима Електроизградње појављује као највећи појединачни корисник финансијских пласмана те компаније, чији је стопроцентни власник Пент Рент.

Када се сви ови подаци посматрају заједно, не добија се слика фирми које свака за себе послују на тржишту, већ повезане структуре, у којој се финансијски токови крећу између неколико кључних субјеката. У том оквиру, Електроизградња Бајина Башта, судећи према финансијским извештајима, појављује се као главни канал кроз који се средства пласирају другим фирмама у мрежи. Истовремено, Пент Рент се, као њен једини власник и фирма која остварује значајне финансијске приходе из односа са повезаним лицима, намеће као једна од тачака ове структуре предузећа повезаних са великим пословима са државом и јавним предузећима.

БИРН је писаним путем посало питања Душку Ђенадији и Милораду Ловрићу у вези са власништвом и коришћењем два „мерцедеса“ Г класе, возила која се, према документацији косовског тужилаштва, доводе у везу са догађајима у Бањској. Питања се односе и на наводе о власничким и управљачким везама ових компанија, њиховом пословању са повезаним фирмама, као и потенцијалним везама са пословним кругом око Веселиновића и Радоичића. Питања смо упутили и Звонку Веселиновићу. До закључења текста одговори нису стигли. Са Миланом Радоичићем нисмо успели да успоставимо контакт путем бројева телефона познатих редакцији, па смо то покушали и преко његовог адвоката Горана Петронијевића, али је он рекао да није овлашћен да посредује у комуникацији.

Од Бањске до Дедиња

У сукобу у Бањској погинуле су укупно четири особе – један припадник косовске полиције и тројица Срба, учесника наоружане групе, којом је руководио Милан Радоичић. И док су још тројица његових људи осуђени на строге казне затвора, он је и даље на слободи у Србији. Благоје Спасојевић, Владимир Толић и Душан Максимовић – пред Основним судом у Приштини су осуђени на казне затвора, и то двојица на доживотни затвор, а Максимовић на 30 година. Радоичић, иако је непосредно након сукоба, преко свог адвоката, јавно преузео одговорност за организацију и учешће у нападу, у Србији је и даље без кривичног прогона. Против њега је подигнута оптужница косовског тужилаштва, али му се у Приштини није судило, јер је недоступан косовским органима, док у Србији наставља да живи без процесуирања и, према доступним подацима, шири своју имовинску мрежу. БИРН је раније писао и о вили на Дедињу, за коју се као формални инвеститор сада појављује његова супруга Ема Радоичић. У београдској улици Булевар кнеза Александра Карађорђевића, одмах до виле супруге Звонка Веселиновића, Радоичићи граде и додатно проширују објекат укупне бруто површине веће од 2.300 квадратних метара, вредне милионе евра.

Више јавно тужилаштво у Београду редакција БИРН-а питала је о фази и току истраге, која се води поводом догађаја у Бањској, укључујући процесне радње предузете у предмету против Милана Радоичића, евентуално саслушане сведоке и прибављање доказа из домаћих и међународних институција, као и разлоге због којих до сада није подигнута оптужница. Питања се односе и на то да ли је током истраге проверавана евентуална улога два возила „мерцедес“ Г класе, која се доводе у везу са београдском фирмом Пент Рент, као и шири финансијски, логистички и организациони аспект догађаја. До закључења текста, одговори нису стигли.

Осим што као организатор оружаног сукоба у Бањској, борави заштићен у Србији, због чега је почетком године привођење одговорних правди затражио и генерални секретар НАТО, Милан Радоичић се доводи у везу и са убиством српског политичара са севера Косова, Оливера Ивановића. Радоичић се у оптужници и поступку пред судом у Приштини доводи у везу са организовањем убиства Ивановића, а у првостепеној пресуди тог суда означен је као вођа криминалне групе повезане са злочином, иако му се не суди, јер није доступан косовским правосудним органима. Истовремено, Радоичић, као и његов кум Звонко Веселиновић, налази се и на америчкој ОФАЦ листи санкција, као део мреже особа означених за умешаност у организовани криминал и корупцију.

Шта открива оружни лист пронађен у „мерцедесу“ Г класе

У једном од два „мерцедеса“ Г класе заплењена у Бањској након оружаног сукоба, косовска полиција пронашла је оружни лист на име Милана Радоичића.

Лични подаци из тог документа откривају да је у октобру 2017. године, када је оружни лист издат, Радоичић као место пребивалишта пријавио Омладинску улицу број 49 у Краљеву. Према подацима из катастра, стан број 1, који је у документу уписан уз адресу пребивалишта, води се на Тању Пантовић. Како су за БИРН потврдила два независна извора, Тања Пантовић је бивша супруга Милана Радоичића, која у Краљеву има завидан број инвеститорско-грађевинских пројеката.

Поменути стан је четворособан, површине 133 квадратних метара.

Тања Пантовић власница је укупно девет стамбених јединица, два пословна простора, два објекта и три парцеле. За пословно-стамбени објекат укупне бруто површине од око 950 квадратних метара у Омладинској улици 45 у Краљеву, грађевинску дозволу добила је у септембру 2022. године. Објекат има осам станова и два пословна простора, и сви се у катастру воде на њу. Девети стан је на адреси на којој је Радоичић био пријављен у време издавања поменутог оружног листа.

Извор: Н1