Могло би се рећи да су високи функционери државе и града у несагласности. У преводу, Брнаба и Шапић се изгледа не воле.
Шапићу смета „Ћациленд“, јер је на јавној површини, те нам је саопштио да му због тога касни. Како шта му касни, па касне му радови, без бриге није оно најгоре. Истина, ја нисам приметио да је Шапић нешто радио од кад је постао градоначелник, али свакако да опаска о заузимању јавне површине од стране најблаже речено сумњивих ликова који као фол оће да уче (а реално не знају ни шта то значи) може имати смисла.
Е сад, Брнаба се слаже са тим да је парк јавно добро, али су то и факултети, те по њеној варијанти, ако сте ви нама узели факултете ми ћемо вама Пионирски парк. Добро, то баш нема везе са Шапићем, он само хоће да ради (Шапић и рад се смеју у истој реченици спомињати само у пародији), али покушавам да у Брнабиној изјави пронађем логику (логика и Брнаба се такође смеју спајати само у пародији).
У моје време излазило се по факултетима. Искрено мене је сморио Правни. Јер, види како је то било. Почнем да студирам и на факсу у првих неколико месеци, предавања, вежбе, испити, Вучић…аман људи што је много, много је. Све укупно тотални смор. Реко, ај да ја изађем мало у „Бонафидес“, чувени клуб који се налазио у истој згради. И одмах нађем рибу. Добро, тад сам био висок, витак и плав… Е, али риба је рекла, што си мувао, мувао си, ту ти је крај. И тако се ја оженим. Не бре са Вучићем, далеко било, него са том рибом. Споменем јој име у неким колумнама, ал у овој не смем. Јер види, ако је стрпам у исту колумну са Брнабом, Шапићем и Вучићем, бојим се да ми не гине развод брака. А ја више нисам висок, витак и плав, тако да сад не могу да смувам рибу. Онда бих се морао учланити у владајућу странку да то решим. НЈима то тамо лако иде. Ал опет, који ће ми риба ако морам да се учланим у СНС? То ти је онда зачаран круг и зато ћу пазити кога овде спомињем.
Брнаба се за разлику од мене није сморила од наших факултета, јер је студирала у Америци. Есте чули како чита енглески? Дирљиво, сузе су ми кренуле, мислим од смеха…Реко, добро, коначно неко чита енглески лошије од мене. Имам ја за њу један предлог. Можемо да почнемо да излазимо у клуб оног факултета, где студирају ови стручњаци што уче људе да говоре. Е да, логопеди. И онда организујемо игре без граница. Прва игра читање енглеског. Ту сам победио гарант, тесно, али побеђујем. Следећа игра, пронађи и изговори најдужу српску реч. И ту побеђујем. Ај чик да видим да боље од мене изговори „антисамоуправносоцијалистички“. Знам да ова реч данас нема смисла, али као да је то битно, јер и остале речи које изговарамо Брнаба и ја немају смисла, нити су битне, реално…
Већ водим са два према нула. Идемо на трећу игру, то су српске пословице. Ту можда изгубим, јер никад нисам чуо за оно „ко се лача мати“, а ко зна шта она још зна (Брнаба и знање могу се спојити у истој реченици само у пародији). У четвртој игри, могли би да се такмичимо, ко има лепши сако. Ту је она дефинитивно у предности, али је моја идеја да позајмим од Бакија Анђелковића онај љубичанствени. Како ког Бакија, оног брате што је сад директор поште, пре њега био онај Цицин шофер, ал се заљубио, па је постао песник на твитеру и онда је морао да га замени Баки. За Бакија кажу да од функција још само није био патријарх. Ваљда због споменутог љубичанственог сакоа. А ја бих баш волео да Баки буде патријарх, из два разлога. Прво од овог Првослава не може горе, а друго, баш би било лепо да нам патријарх има љубичанствени сако, мало би се унели неки весели тонови.
Него одлутао сам. Побеђујем Брнабу, под условом да Баки хоће да помогне, али не верујем, он је у коалицији са Брнабом. Логично, знам и ја неке пословице, рецимо „сличан се сличном радује“. Како год било, нећу изгубити, највише што Брнаба може да извуче је нерешено. Није ни важно ко ће ту да победи. Побеђује универзитет. Јер види, мој енглески није много бољи од њеног, а замисли мене са говорном маном, како у Бакијевом љубичанственом сакоу изговарам ону најдужу српску реч, смор ми је да је опет пишем. Непроцењиво.
У праву је Брнаба, не морате да излазите само у паркове. Уосталом, није лепо да се галами у Пионирском парку. Не треба ометати председника док једе сардине и лук, или лигње, све једно. Такође, галамом у споменутом парку можемо да ометамо Сузану Васиљевић у вежби најновијих српских псовки…
А есте чули да Шапић неће у тај нови покрет? Јер, каже јасно му је шта мисле о њему. Предомислиће се, вероватно. И ономад, рекао да неће никад у СНС јер ружно причају о њему па ушао…јер зна и Шапић да све оно што они причају и раде, може бити само ружно….дакле ту му је место.
Братислав Марковић
ФОТО: Фонет/Саша Вукајловић
