Слушај, бре, да ти ја објасним шта је Србину то: “БРЕ”!
У то БРЕ стане више него у твоје књиге!
У све твоје филозофије и мудрости нема ни пола колио у мојем БРЕ!
Да те човек слуша сатима и да ништа не схвати, а ја само подвикнем то БРЕ и свима јасно све!
Ја сам ти једноставан човек, Србин, родим се, живим и страдам, не подјебавам живот и не плашим се смрти.
Страдам, БРЕ, јер се никад нисам фуњао тим лакшим путевима којим ти гацаш да не запрљаш лаковане окове, но све најтежим, узбрдо, неће опанак другачије…
Тврдоглаво то, БРЕ, иде опанак куд он оће, а ја све за њим, зна он боље од мене куд нам ваља…
Ја то БРЕ и Богу и просјаку, од милоште, јер ако у просјаку не видим Бога и ако у Богу не видим просјака- залуду гледам, слеп ми очињи вид…
Кад те позовем за трпезу, БРЕ, не жали – душу ћу да ти дам, гладан ћу бити сит само нек је теби потаман све, али…
Кад ти подвикнем, БРЕ, бежи, као што никад бежао ниси- бежи, јер ако ме у то БРЕ дирнеш ћераћу те и стићи те и мртав!
Мртав сам зајебанији него жив, БРЕ! На коњу не би утекао српској кости у опанцима, БРЕ, не играј се с тим, многи су, па…
Све ћу да тим јер мени тако мало треба, све стане у то БРЕ, само ме у икону и гроб не дирај!
Моји су камен сејали, БРЕ, захвални Господу на њему, и каменом се одхранили па ме ни хлебом не можеш купити, а камоли благом каквим!
Моји су са икона сви, па чиме да ме платиш, БРЕ?!
Кад ми је тешко ја уздахнем БРЕ и мука прође.
Све су ти молитве и псалтири у том- БРЕ!
Покајно и кротко БРЕ, литургијско, причесно, а могу га…
Могу да га загрмим ноге да ти се одсеку.
Сам да јурнем на вас стотину разбежали би сте се мислећи да вас армија гони, а оно ја и моје БРЕ!
БРЕ је кад тужим и БРЕ је кад славим!
И у сватове и на опела имам ја БРЕ!
Не жалим да ми шуму посечеш ако си човек, БРЕ, ал фукари ни цвет опростити нећу да згазе, јер Србин сам, БРЕ, а ти бирај како ћеш..?
Окумићу те с тим БРЕ ил проклети, једноставан сам ти ја, но ти га закомпликова…
Твоје мудрости поседају око мојег БРЕ и слушају.
Уче!
Под кором моје букве више знања исписано него под корицама твојих књига!
Свако је то БРЕ распето и васкрсло.
Не требају ми на гробу онолки епитафи но само то БРЕ, па векови дођу о задушнице да се поклоне Србину!
Не да ме жале, БРЕ, ја сам пострадао а не умро, животу се жалио нисам па нећу ни да ми жале живота- ја у опанцима одох даље…
Одох, БРЕ, још камења чека да га посејем, а ти преплашен преклињи живот јер ништа осим њега немаш…
Зато и не разумеш моје БРЕ!
Немож ти у тим ђоновима ни преко росе, а ја у опанцима и кроз брзаке и бујице, БРЕ!
Не питам има ли Бога, но има ли мене ако се питам постоји ли Бог?
Једноставан сам, БРЕ, у три слова ме векови разумеју, а ти књиге испишеш да ти кажу ко си, па опет мени дођеш да ти рекнем…
Шуму не жалим, огреј се, али згазиш ли ми цвет, БРЕ…
Михаило Меденица
