Стотине хиљада навијача Ботафога на улицама Рио Де Жанеира, у јужноамеричкој метрополи одвија се прослава о каквој у другим деловима света могу само да сањају.

Срце је слутило да ће свему доћи крај, гасио се пламен беле звезде, чинило се да ће једна од девет великих институција бразилског фудбала одиграти “Танго смрти” и отићи у вечну тмину, а онда је уплив америчког новца спасао клуб и у року од четири године уздигао га до највише тачке у историји. Освојио је Ботафого синоћ трофеј у Копа Либертадоресу тријумфом против Атлетика Минеира (3:1), а на улицама Рио де Жанеира одвија се екстаза каква је у свету могућа само после финалних утакмица Либертадореса, Судамерикане, Копа Америке или Светског првенства (ако га освоји јужноамеричка селекција).

Више од 50.000 гледалаца посматрало је највећу битку у историји клуба путем видео-бима постављеног на Олимпијском стадиону Нилтон Сантос, а по завршетку утакмице славље се пренело и на улице Рио де Жанеира. О каквој се спортској средини ради довољно показује чињеница да је Ботафого четврти клуб по бројности навијача у граду, али с бројком која се мери стотинама хиљадама.

Сузе радоснице и јецаји жена, деце, баба, деда, свих старосних и социјалних група, сви су плакали од неверице када јеЖуниор Сантосу шестом минуту надокнаде дао гол за 3:1 и означио најрадоснији моменат у историји клуба. Испијаће хектолитре Каипириње навијачи Ботафога у част својих љубимаца.

Што се оне званичне прославе тиче, у недељу у вечерњим часовима навијачи ће моћи да прославе титулу са својим јунацима. Планирано је да екипа, када се искрца у Рио де Жанеиро, оде ватрогасним возилом до седишта клуба, где ће бити изложен трофеј. Хиљаде навијача је изабрало да прати меч баш из седишта клуба, које се налази у насељу Ботафого у јужном делу Рија, и практично се одатле неће ни померати до доласка играча.

Навијачи Ботафога се надају да ће поново прославити још једну титулу, ону у Бразилеирау, где црно-бели имају три бода више од Палмеираса на два кола до краја сезоне. Ако се и ту Регатаси овенчају титулом, онда ће нестати све ране, проћи ће болне трауме када је клуб таворио у другом рангу такмичења и био пред гашењем.

Бразилске звезде су јецале, али од радости, јер је једини некрунисани великан, одбачени син спортског крема државе од 220.000.000 становника скинуо окове и избавио се обрубљеног кавеза и стега вечите недоречености у међународним оквирима.

Текст: Моззартспорт