Бадњи дан је. Вече. На платоу испред ужичке Цркве Светог Ђорђа годинама је пуно света. Кува се вино и ложе се бадњаци. Деца су свуда около. Дотрче до ватре и баце у њу по коју грану. Прича се, разговара. Чека се Божић. 

Дуга је тро традиција. Некад смо били насмејани. Ишчекивали Бадњи дан да се видимо са породицом, а испред Цркве са драгим лицима из своје генерације, пријатељима и комшијама. Очекивали смо ту врсту пријатне празничне атмосфере. Били смо жељни лепих дана, бољих година, срећнијих времена. Прижељкивали мало више личне радости и бољег живота за све. 

И ове године је пуно света. Само је ове године нечега чудног у ваздуху. И прљавог. Буквално. У граду је неподношљиво. Са лица Ужичана нестао је израз среће, а разна ишчекивања и зебње лебде над главама становника овог града.

Како то изгледа кроз статистику и бројеве. Индекс загађења је нехуман и ужасан – 276. И док је у Ужицу индекс загађења екстремно висок у Клагенфурту је 50, Паризу је 37, у Риму 36, Љубљани, Загребу и Будимпешти 34, а у Берлину 25. 

ФОТО: YоуТубе

Помислио би човек да је загађење данак привредном развоју и добром стандарду. Просечна плата у Ужицу је 770 евра, у Загребу 1.585 евра, Љубљани 1.602, а у Клагенфурту је 3.017 евра. Јесте да је плата у Клагенфурту 4 пута већа него у Ужицу, али је зато загађеност ваздуха 5,5 пута мања (иронично да приметим).  

Берлин, Рим, Будимпешта и Париз су већ ван сваке конкуренције. Ужичани више немају са ким ни да се пореде како ваља. Због свог погубног утицаја, ПМ2,5 честице, током године однесу живот око 17.000 људи у Србији. Ако је Ужице један од најзагађенијих градова Србије, а тиме Европе и света, колико особа годишње умре у Ужицу од загађења ваздуха? Да ли је то 500, 400, 350? Или можда 1.000 људи? На који број пристајемо? 

Једно од најзагађенијих места у ЕУ је Јелшава у Словачкој. На Бадњи дан 2025., у Јелшави (која има 3.168 становника) измерено је 57,9 μг/м3 ПМ2.5 , док је у Ужицу (које има 70.162 становника) измерено 246 μг/м3 ПМ2.5. Језиво, али истинито. Деца у Ужицу су изложена екстремно лошем квалитету ваздуха 100 дана годишње!

У Ужицу нема реконструисане надстрешнице на железничкој станици да прети животима људи, али зато смог и чађ константо лебде изнад глава Ужичана и тихо их убијају свакодневно. Облаци смртоносних честица се буквално виде. И свима је познат овај проблем. Свакоме ко живи у Ужицу, па чак и напредњацима. У буџету Града Ужица за 2025. годину за заштиту животне средине ужичка напредњачка власт је издвојила 47.760.000 динара. Ево како то изгледа: 3.000.000,00 динара за израду стратешких и оперативних планова; за праћење квалитета животне средине 5.000.000,00 динара; за изградњу фекалне канализације у Улици Олге Ђуровић 7.000.000,00 динара и за управљање осталим врстама отпада (за прикупљање отпада у тонама) 32.760.000,00 динара. 

Ужице ФОТО: Wикипедиа

Дакле, у оквиру програма „Заштита животне средине“ планирана је изградња фекалне канализације, а иста та врста радова је планирана и у програму „Комуналне делатности“, на пример: фекална канализација у МЗ Турица – 5.000.000,00 динара или канализациона мрежа на Белој Земљи – 30.000.000,00 динара. Да поновим – овај програм у буџету Града Ужица се зове: „Заштита животне средине“. О стварању бољег квалитета ваздуха ни једног јединог слова. Комуналне делатности су приказане као „заштита животне средине“. Невероватно! И то је то. 

Па се после питам што су лица Ужичана на Бадње вече била кисела? Како и не би била, јер дишу ваздух који убија, штипа за очи, за нос, за грло. 

Зато је Ужице и најзагађенији град, јер се нико не бави здрављем људи. Не само у Ужицу. Нико се не бави животном средином. А како да неко и преузме одговорност да ваздух убија људе? Ко је тај ко у свом програму има заштиту живота људи и животне средине? Па и одборници Милована Стаматовића (коме се странка зове „Здрава Србија“) гласали су за овакав загађени буџет. 

Тако је то кренуло и са реконструкцијом железнице Нови Сад – Суботица и касније надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Прво је Скупштина Србије изгласала законе на основу којих су потписани уговори о брзим пругама Београд – Будимпешта, па је после корупција појела професију у оквиру реконструкције надстрешнице. Принцип је исти – нико не одговара ни за једну ствар. Сви дижу руке да би били део аутократске моћи. Да ли је то Ужице, Нови Сад, Србија потпуно је небитно. Кога брига шта ће сутра да се деси? Људски животи су подређени корупцији. А тако би и било да се нису појавили студенти и рекли: „Руке су вам крваве. Тражимо одговорност.“  

Миодраг Гавриловић

И ето нас сад. Бадњи дан и Божић у градовима по Србији. Једни другима шаљемо божићне честитке. Студенти и даље блокирају факултете. Нема ни наставе, ни испита. Траже суштину. Траже смисао. Истрајни су. Не одустају. Верују. Верују у правду и знање. Нешто веома важно, животно огромно и суштински битно је зауставило њихово редовно студирање. Сазнање да не могу бити академски грађани, а да их не дотиче злочин у име власти. Злочин над свима у име режима. Њихова етика у пракси показује колико смо се ових деценија удаљили од нормалности и људских вредности. Од хришћанских вредности.

Смртоносни облаци над Ужицем злослутно стоје. Још увек се нико не бави њима. Ти облаци отрова се баве нама и узимају људске животе. Небитно је да ли је то Бадњи дан, Божић, слава, празник, викенд, јутро или ноћ. Људи се трују све време, а опет не предузима се ништа поводом тога.

Опет у свима нама су ишчекивања новог почетка.

Божић над Србијом доноси нову наду. Наду у снагу малог човека, у снагу свакога од нас. Наду да ћемо се напокон бавити својим животима, да ћемо живети у друштву које уклања лоше праксе, ствара добре стандарде и где удишемо чист ваздух пуним плућима. У друштву чистих, а не крвавих руку. Ако верујемо да ће добро победити, онда ће тако и бити. Ствари се мењају и могу се мењати. На нама је.

Христос се роди!

Миодраг Гавриловић