Глумац Борис Исаковић је гостујући у “360 степени” говорио о Српском народном позоришту, о улогама Слободана Милошевића и Ратка Младића и рекао је како је “овај апсурд који живимо, немогуће превести у филмски или позоришни језик”.
У Новом Саду је рођен, одрастао је и завршио школу, а како каже, у том граду је већ одавно увидео промену.
„Ја неку промену констатујем, има већ десетак година. Не препознајем крајеве у којима сам одрастао, архитектуру, тај град је нестао. Знам да прави Војвођани веома жале за тим. Хтео бих да верујем да је све могло другачије да се решава – ово је све питање брзог стицања новца и градње“, испричао је за Н1.
У једном од интервјуа, Исаковић је рекао је како се култура насиља код нас негује, како је оно постало дозвољено, да је постало наша свакодневица.
„Шта су све те серије које величају криминалце и које од тога праве идеал живота и вредности ка којима клинци треба да иду? Шта су Задруге? То је недопустиво. Па ви заглупљујете намерно свој народ или му стварате погрешне вредности. Ако доктори имају етички код, и ми глумци морамо да имамо етички код. Не могу да играм неког да бих величао такав живот или усмеравао младе да је супер бити криминалац“, навео је Исаковић.
За себе каже да је оптимиста и да никада неће престати да се диви људима.
„Морамо да схватимо да наши проблеми никад нису већи од проблема који неко други има. Када бисмо то спознали, могли бисмо да уложимо више вере у неког човека и да му се више посветимо. Кад бих у то престао да верујем, онда не бих ни имао разлога да радим овај посао. Мислим да мора да се преживи нешто страшно да бисмо дошли до неког процвата нечега што може да се назове хуманост“, рекао је.
На питање каквог би жанра био филм о данашњем времену који би режирао, Исаковић одговара да је ово време немогуће превести у филмски језик.
„Највише бих волео да филм о овом времену буде комедија. Овај апсурд који ми живимо је немогуће превести у филмски или позоришни језик. Чехов је рекао да ми треба да правмо ствари какве су у сновима. Томи Јанежич каже да људи долазе у позориште или одлазе да гледају филм како би доживели оно што не могу да осете у животу“, рекао је за Н1.
ФОТОГРАФИЈЕ: Н1 Принтскрин