Има томе сигурно више од 15 година. На власти су били „они бивши“, да искористим омиљен израз председника. Мој таст и можда највећи животни пријатељ Бошко и ја били смо окорели звездаши. Кажем били, јер он већ пар година оре небеске њиве, а ја не орем ништа, али сам се зарекао да за време ове власти нећу крочити на „Маракану“.
Дакле, отишли смо те пријатне вечери на комшијски стадион да гледамо вечити дерби. Седимо на западу, Бошко већ загазио у осму деценију, гунђа што сам га натерао да дође на стадион вечитог ривала, ал ја сам знао да нам није остало много дербија које ћемо гледати заједно. Испред нас неки младић у мајици тада владајуће Демократске странке, са ортаком константно скаче и са великим узбуђењем прати релативно досадну утакмицу.
У неком моменту га замолим на свој верујем, духовит начин: е мајсторе, ја разумем да си ти власт и да можеш све, али, ај мало седи, ту сам са овим деком, старији човек, не види од тебе ништа.
Момак се пристојно извини, љубазно насмеје и каже како он није нека власт, само је одборник тада владајуће странке у некој централној београдској општини. Пусти ти то, рекох, власт је власт, поштујем ја то… Зезали смо се до краја утакмице и срдачно растали у одласку. Замишљам сада сличну ситуацију. Истетовирани одборник СНС-а у мајици „За нашу (њихову) децу“, скаче испред мене на трибини. Да се њему обратим као пре много година оном момку најмање што бих добио било би „јел знаш бре ти мајмуне дебели ко сам ја, ј…… ти маму у ……? То је боља варијанта, у лошијој, добио бих батине.
Виђам често у крају Бориса Тадића. Пар пута, Боки и ја сели на кафу, он седе сто до нас попије кафу, искулира и оде. Објашњавам Бокију ко је Тадић, био је мали… Уверен сам да након што актуелном председнику истекне мандат, он никада у Београду неће попити кафу као обичан грађанин. Зашто вам ово пишем?
Немам намеру да хвалим Демократску странку (никад нисам био њен члан), да није имала своје огромне грешке, верујем да нам се ово што данас живимо, не би десило. Слично мислим о Борису Тадићу, поштујем га као пристојног човека и бившег председника своје земље, коме сам имао шта замерити, али се њега нисам стиде.
И пре свега поштујем време у коме нисмо живели у хаосу, нису нам падале на главу надстрешнице, нису ситни угоститељи, шофери и конобари били високи државни функционери.
Имао сам пре неки дан суђење у једном београдском основном суду који наводно није у штрајку. Нисам сигуран да је и једно једино суђење одржано, нема судија, кажу изабрани у виши суд, фале записничари, у ходницима странке и адвокати јуре записничарке да их упуте у којој се судници одлаже суђење.
Тоалет изгледа у квару, ал пре квара неко га је озбиљно унередио, па се непријатни мирис шири ходником. Одем јуче до града, да мало прошетам. Троле иду само до Славије, без обзира што сви знају да је тролејбуски превоз најјефтинији, а тролејбуска мрежа постоји деценијама. Градска власт хоће да их укине, без и једног јединог ваљаног разлога. Знам разлог, уверен сам да је коруптивне природе. Уместо трола, набавиће се скупи електро бусеви. Осим што је набавка скупа и одржавање је много скупље од одржавања трола.
Трг Николе Пашића је затворен за саобраћај, јер неко мисли да има права да већ две месеца малтретира грађане са вашаром у центру престонице. Заправо то више није ни вашар. Верујем да у шаторима нема никога. Осим по потреби, кад треба да се звижди, па чак и физички нападају политички неистомишљеници.
Центар Београда претворен је у ругло са шаторима и тоy тоy тоалетима. Ником то не доноси ништа добро, па ни самом режисеру овог тужног циркуса. Уморни људи чекају аутобусе којима је због споменутих тоалета измењена траса. Уверен сам, ради се о мржњи према грађанима Београда. Знају они да реално, преко 90% грађана престонице не подржава ову власт, а да је велики проценат презире. Неки, веома мали број људи, можда их подржава из личног интереса.
Шта рећи, осим, освета најгорих. Уз помоћ изборне крађе огромних размера, фантомских бирача, узурпације свих медија са националном фреквенцијом, притиском на запослене у јавном сектуру, Београдом и целом земљом владају они који за то немају легитимитет. То им је јасно, те се из мржње према грађанима са њима иживљавају.
У Новом Саду слична ситуација. Центар града разваљен, зид у суду се срушио…
И зато, немојте више никад поредити време бивше и садашње власти. Поновићу, имала је бивша власт своје грешке, још како. Али је постојала правна држава а власт није мрзела грађане.
А они коју су у бившој власти били најгори, не само да су данас у овој власти, већ су углавном највиши државни функционери.
Братислав Марковић
