Према статистичким подацима, за 25 година Србија ће имати 1,5 милион становника мање него сада. Најбрже ће се испразнити југ и исток Србије, каже за Неwсмаx Балканс демограф и професорка Географског факултета Даница Шантић.
Србија се у 21. веку, према свим критеријумима, нашла у групи демографски најстаријих држава Европе и света.
Наиме, сваки пети становник Србије старији је од 65 година, а тек сваки седми млађи од 15 година. Просечна старост достигла је рекордну вредност од око 43 године.
Статистика каже да се од 2011. године број становника смањио за нешто више од пола милиона.
“Тај процес дешава се од педесетих година прошлог века, почео је после Другог светског рата. То је условљено отварањем фабрика, модернизацијом државе, деаграризацијом, тај трансфер најмасовнији је у Источној Србији. Пратило га је рађање све мањег броја деце. У Србији имамо 14 одсто младог становништа, а преко 23 одсто је старије од 65 година и то нас сврстава у ред најстаријих нација у Европи”.
Додаје и да тај процес не може да се заустави.
“Једино у Београду расте број становника. Београд има позитиван миграциони салдо, али не и природни прираштај. Поред њега позитиван салдо има и Војводина, јужнобанатска област, шумадијска и сремска, док 50 општина има негативан салдо”, појашњава Шантић.
Пројекције о броју становника
Пројекције кажу да ће у наредних 25 година број становника да се смањи на пет милиона, при чему ће број старих наставити да расте.
Оно што тај процес може да успори јесте долазак радне снаге, миграција људи и фокусирање на старије људе након пензије.
Било нас је шест милиона 2011. године, али то није одрживо.
Одлив факултетски образованих људи
Од 2011. до 2022. отишло је 180.000 младих и образованих људи, према статистичким подацима.
Професорка Шантић истиче да тај податак није поуздан, али да је свакако велики број младих напустио Србију.
“Не можемо да зауставимо миграције, али морамо да створимо услове да се врате и примене научено из иностранства, донесу нова знања и размишљања”, каже Шантић.
Хроничар Вражогрнца
Села на истоку Србије празне се деценијама уназад, а пре свега млади људи хрле ка граду у потрази за бољим животом.
Да се број мештана у руралним срединама смањује, бележи званична статистика, али и Живојин Мишић из околине Зајечара који записује све важне податке о свом селу.
Људи убрзано одлазе из села у градове односно из мањих у већа места.
“У Вражогрнцима 2024. има око 500 домова и 600 становника, а шездесетих година прошлог века је било око 600 домова и 2.500 становника. Што се ученика тиче, има око 100 ђака. Број занатлија се такође смањио и с годинама свео на једну фризерку”, рекао је хроничар Вражогрнаца за Неwсмаx Балканс.
Како је додао, број чланова породице некада је бројао у просеку десет чланова, данас је то највише пет.
“Око десет домаћинстава ради са пуном механизацијом, али раде у равници, избегавају се брда јер су њиве напуштене”, каже хроничар Вражогрнца.
Министарство бриге о селу покушава да реши овај проблем и да доведе младе додељивањем кућа на селу.
