Никад нисам видео бедније покушаје да се неко батрга на власти до ових данашњих окупатора Србије.

Док министарство просвете демантује да је министру откопчан шлиц, за то време министар отворио нову бушотину, али у носу. Јесте да све то звучи доста огавно, али замислите тек како је чистачици кабинета министра просвете.

Сва срећа па има ко да пошаље деманти да су министарство просвете и министарство рударства одвојена министарства и да није тачно да се министар просвете меша у рад других министарстава. Оно јест’ да хоће некад да вирне кроз врата у друге ресоре, али је престао то да ради откад га је дрзавни секретар ухватио са једном руком у шлицу, а другом у носу.

Дачић својим одредима полиције уз садејство здружених помоћних одреда са списка починилаца кривичних, дела брани своју “Црвену Бачку”. Пре месец дана на интимној прослави 7-ог. јула, чврсто је обећао свом камараду из Јула, из деведесетих, Ће Ге Вара Вулин, да ће бранити Бачку до последњих фотографија на изложби које Словаци поставе.

Помоћни одреди су добили информацију да Словаци воде фото-дневник свих догађаја из њиховог места у последњих 9 месеци. Како им је то промакло? – питали су се. Тако жарко су желели да дају свој допринос изложби Словака у Бачком Петровцу да су у доласку били у толикој журби па су заборавили да ставе регистарске таблице на возила којима су дошли, а онда их је после било срамота разних упитних погледа. Нису моглу да нађу речи да објасне како се то десило, па су углавном гледали бело. Елем, да би издржали тежину осуде људи код којих су дошли, ставили су фантомке на главе. Тако им је било лакше. Кад су пришли мало ближе до изложбе и видели фотографије, били су страшно разочарани. Није им се свидела тематика, па су одлучили да се укључе у организацију толико снажно, да су пребили туце људи. Понела их атмосфера.

Е, онда су кренули да одређују шта Словацима треба да буде тема за изложбе. Толико су им се свиделе сопствене идеје и толико су желели да буду део изложбе, па макар и кроз инклузију (Инклузија је процес укључивања свих чланова друштва у различите сфере живота, без обзира на њихове различитости. Укључивање се односи на ангажовање без дискриминације и препрека). Један од њих се осетио дискриминисан па је показивао своју тетоважу Старопрамен пива из Словачке на надлактици (није знао да је Старопрамен Чешко пиво). Као изразито уметнички типови, показивали су тетоваже на вратовима или на јуначким грудима, а на бицепсима и трицепсима тетоважа је било преевишее. На овај начин су показали да желе и свој фрескопис на кожи да уврсте у први ред фотографија, па су стали испре фотографија и окуплљених грађана. И све то са фантомкама на главама, јер не желе славу, нити желе да се истичу.

Неки врло срамежљив свет.

Вучевић у Новом Саду из аутомобила надзире “радове у подне” ангажованих молера на Лиману. Каже да је задовољан и да је добро уговорио посао: 4,5€/м2 све са њиховим рукама и материјалом. Како данас цене иду и до 6€/м2, био је више него задовољан. Није му се свидело што су материјал трошили више него што треба, јер би можда било још јефтиније, али су молери рекли да је то данас у моди – да руке буду црвене не до лаката, него до рамена – и треба да личи на праву крв, јер како кажу, најбоље се слика кад је крвца врела. А био је и врео дан. Било је и бојазни да неко не доживи мождани удар на толикој температури, али како је мало ко на тим локацијама имао мозга (и послодавци и ангажовани молери), ризик од можданог удара је био такорећи непостојећи.

Вучић је преко ЛЕД екрана ТВ пријемника саопштио да полицајци који буду помагали блокадерима или ако их буду бранили неће добити ни плату, ни дневнице. Полиција мора да помаже и брани чланове СНС, батинаше и криминалце, да би иоле били равноправни. Бар првих сат времена. Јер та иста полиција док је под шлемом стајала на сунцу на 40°Ц и блокирала међуградске путеве, народ је разгаћен прелазио у Бачки Петровац чамцима, бициклама, преко њива, утабаним путевима, шумама, ливадама итд. Као ономад у Ужицу када се жандармерија укипила на улици испред моста, а народ их заобишао елегантно кроз споредне улице и пролазе.

Слика онога што је Србија данас долази до свакога. Све јасније.

Са једне стране грађани и студенти. А на другој окупатори који се батргају у каљузи.

А шта ради полиција?

Срамоти се за све паре. Хоћу рећи, за све плате и дневнице.

Прешла је на тамну страну.

Миодраг Гавриловић