“Хајде боже буди друг, па окрени један круг уназад планету“, као да је управо овом књигом Бајага окренуо, уназад планету. Сетићете се времена у коме се он родио, 1960, у коме је почео да свира другу гитару у Рибљој чорби, да су се његови стихови и музика први пут појавили на другом њиховом албуму, најбоља љубавна домаћа „Кад ходаш“, мислим да ју је написао око неке екскурзије, 1978. или 79.

Момчило, Моца или Баја био је наш друг из школе, Земунац, који је већ у 4. разреду примљен на аудицији у већ озбиљан бенд, Чорбу. Нисмо ми слушали ту музику али нема везе, фора нам је била, и постао је велики. Када су ови клинци наше генерације почели да праве своје новоталасне бендове, он је направио „Фрку“ и „Ма пустите ме друже“. Биле су у оном чувеном „Рокенролеру“ телевизије Београд, 1981. После „Фрке“ настали су „Бајага и Инструктори позитивне географије“, позитивна географија је нестала јер је било компликовано изговорити је на француском, али и Инструктори и Бајага трају ево већ 40 и неку годину.

Док листате ову грандиозну енциклопедијску књигу можете да видите како се време у коме сте живели мењало, како су се мењале су се фризуре, гардероба. Све је било другачије, али неке су стварали остале константа за нашу генерацију. Генерација која је увек носила старке, ми смо генерација која је одрасла у левискама 501 и те фотке су то забележиле. Документи највећих наших фотографа јасно показују да Баја никад није одустао од старки и левиски. Били су истина и црне и беле и овакве и онакве.

Оно што је лепо и оно што је вероватно највећи комплимент њему и стиховима јесте да је у Американа сали у Дому омладине, сатима стајао дуги ред, вијугава црна змијица оних који су решили да купе ову књигу, да поновно прочитају ове дивне речи. Овога пута без музике, да се сете времена у коме су расли, одрастали и старили…

Зато можда симболично овај стих припада песми која зове само „Тишина“ а ми сада живимо тишину, нико није тако тишину речима и музиком описао, Момчило Бајагић Бајага јесте и зато вреди имати књигу, коју док листате сетите се времена и разумете колико музика и рок поезија могу и треба да мењају свет. Све то је љубав, рокенрол је жив а Бог неће окренути уназад планету, можда само „Падне влада“.

(Из књиге у настајању „Гуглај ме, лутко“)