Негде, на паркингу пред малим тржним центром у Ајови, ветар њише америчку заставу. Поред ње, на сунцу се пресијава лим тамноцрвене боје –Форд Пинто. Лако би га човек могао заволети: мален, приступачан, једноставан. Ауто за „обичног” Американца, оног што иде на посао у челичану, што вози децу у школу, што верује да га његов ауто никада неће издати. Али дубоко у његовој утроби, између резервоара и браника, чучи мала инжењерска одлука која ће многима бити пресудна.

Негде далеко од тог паркиралишта, 1968. године, у канцеларијама Форда, Лее Лацоцца изговара фразу која ће постати симбол нашег времена: „Сафетy доесн’т селл.” Безбедност се не продаје. И тај мото постаје правац кретања капиталистичке логике. Пинто ће бити развијен за 25 месеци – готово упола брже него што захтева нормалан процес. Брзина и уштеда изнад свега.¹

Тестови судара већ у раној фази откривају проблем: при удару од позади, резервоар пуца, гориво се разлива, а варница из испушног система претвара кабину у пећницу. Инжењери предлажу решење – заштитну плочу, померање резервоара, побољшање других елемената. Трошак: једанаест долара по аутомобилу². Али за људе у оделима у згради Форда, ти долари нису трошак за спасавање живота, него вишак који нагриза профит.

Године 1973. настаје документ који ће историја запамтити као Пинто мемо. Хладан, прецизан, лишен и трунке хуманости. На папиру стоји рачуница, рачуница људског живота: 180 погинулих × $200.000 = $36 милиона. 180 тешко повређених × $67.000 = $12,06 милиона. 2.100 уништених аутомобила × $700 = $1,47 милиона. Укупно: $49,53 милиона за одштету. Трошак поправке возила? $137 милиона³.

Закључак: не поправљати. Пустити аутомобиле у продају. Платити одштете кад трагедије дођу. Ту негде престаје свет машине као помагала човеку. Почиње свет машине као логике капитала.

Машина – у својој најједноставнијој форми – тек је метална скулптура. Али у рукама система који мери све профитом, постаје инструмент хладне калкулације. Форд Пинто – „мали безбрижни ауто” – постао је трагични пример о томе како капитализам, у свом модерном обличју, вреднује људски живот.

Више о машинофилији и како су градови жртвовани аутоиндустрији прочитај овде хттпс://безцензуре.рс/култ-аутомобила-систем-који-нас-поробљава/

Бројеви имају ту моћ да прикрију лица. Да од жене на предњем седишту, од детета које спава на задњем, од младића који вози кући из биоскопа, направе цифру на списку расхода. Према подацима Националне администрације за безбедност саобраћаја (НХТСА), између 1970. и средине 1977. године у пожарима проузрокованим сударима Пинтоа погинуло је најмање 27 људи, а 24 их је преживело са тешким повредама⁴. Неки истраживачи тврде да је број далеко већи (поједини извори иду и преко 500), али чак и ова „службена” статистика довољна је да се види шта значи када се капиталу препусти судбина људског живота.

У инжењерској етици, овај случај данас је обавезно градиво. Али у стварности, он је више од „случаја”. Он је прича о томе како масовна производња, вођена капиталистичком логиком, може у тренутку постати масовна производња смрти. Пинто није био једини такав ауто – али је постао симбол јер је откривен тренутак кад је аутоиндустрија погледала у лице смрти и одлучила да трепне последња.

Капитализам се у овом случају огледа у свом чистом облику: профит изнад безбедности, брзина изнад савесности, тржиште изнад човека.

Прва лица трагедије дошла су из Калифорније. Лили Греј возила је Пинто са Ричардом Гримшоом, тринаестогодишњаком, на месту сувозача. Судар од позади претворио је ауто у буктињу. Лили је преминула, Ричард је преживео са опекотинама на више од 90% тела. Његова је судбина постала лице тужбе Гримсхаw в. Форд Мотор Цо., преседана у америчкој правној историји. Суд је Форду досудио $125 милиона казнене одштете – касније смањено на $3,5 милиона – уз образложење да је компанија показала свестан и хладан презир према јавној безбедности.⁵

Поред поменутог случаја, било је бројних тужби против Форда. Многе жртве су добиле одштете, али процеси су били дуги и емоционално исцрпљујући, што је додатно нагласило неправду коју су претрпели.

Године 1977. новинар Марк Доwие у магазину Мотхер Јонес објављује текст „Пинто Маднесс” и показује јавности оно што су до тада знали само инжењери и адвокати: да је Форд свесно пустио на путеве возило које је у низу тестова доказано смртоносно⁶. Годину касније, притиснут јавним гневом и истрагом НХТСА, Форд повлачи 1,5 милиона возила – највећи добровољни опозив у дотадашњој историји америчке аутоиндустрије.⁷

Али ни повлачење није избрисало оно што се догодило. Држава Индиана 1978. године подиже прву кривичну оптужницу за убиство против једне корпорације у Америци.  Оптужница се односила на смрт три тинејџерке у судару Пинта 1978. Форд је на крају ослобођен, али преседан је постављен: компанија може бити тужена када изабере профит над животом.⁸

Објављивање чланка „Пинто Маднесс” и медијска пажња променили су начин на који јавност гледа на аутоиндустрију. Фордова репутација је значајно нарушена, а случај је постао део шире дебате о корпоративној етици, посебно у контексту масовне производње.

Инжењер Харлеy Цопп, који је годинама радио у Форду, сведочио је да је менаџмент Форда запостављао безбедност и да су инжењери који су инсистирали на њој били маргинализовани.⁹ То је језгро корпоративне културе у којој људски живот није извор смисла, већ препрека у профиту.

Када данас гледам слике аутомобила, паркираних дуж наших улица, не видим само возила. Видим људе који су веровали у инжењере, у фабрику, у компанију. Видим тренутак када је вера изиграна. Пинто није само један модел аута – он је огледало система. Капитализам, у свом најогољенијем облику, у њему показује своју логику: све има цену, чак и смрт људи.

Овај случај је приморао друге компаније да уведу строже интерне процесе за процену безбедности. На пример, Форд је касније успоставио боље програме за тестирање и ревизију дизајна, а многе компаније су почеле да запошљавају етичке одборе или саветнике.

Форд Пинто је прича о томе како се машина, створена да служи човеку, може окренути против њега. О томе како се инжењерско знање, уместо да буде чувар живота, претвара у оружје профита. И о томе како се бројке, једном кад им се поклони апсолутна власт, претварају у тихе егзекуторе.

Корпоративни проблеми аутоиндустрије се настављају

Често се утешимо мишљу да су приче ове попут Пинта реликти прошлости – да су регулативе постале строже, технологија напреднија, а корпорације обазривије. Али путеви данашњице сведоче о нечем другом: исти обрасци прећуткивања, одлагања и рачунања колико кошта људски живот и даље су ту. Само су машине промениле облик – из карбуратора и резервоара, преселиле су се у литијум-јонске ћелије и линије кода аутономних система.

Негде у предграђу Атланте, 2010. године, двадесетдеветогодишња Брооке Мелтон вози свој Цхевролет Цобалт. Радио свира, прозори су спуштени, а она се враћа кући са посла. На тренутак, кључ у брави паљења окрене се сам од себе, мотор се угаси, а ауто постаје мртав комад метала на путу. Без серво управљача, без кочница, без ваздушних јастука. Судар је неизбежан. Мелтон не дочекује следеће јутро.

Генерал Моторс, произвођач њеног аутомобила, знао је за проблем са прекидачем паљења још од раних 2000-их (индикације у документима постоје већ од 2001; интерни прегледи и тестови су указивали на проблем у наредним годинама).¹⁰ Решење? Комад пластике (плунгер) од око $0.57 по возилу (у неким документима помиње се и приближно $0.90 зависно од обухвата трошкова), који би могао да спречи ненамерно померање прекидача и тиме гашење мотора. Али у салама за састанке у Детроиту, тих неколико десетина центи по јединици – и трошак имплементације у масовној производњи –  сматрани су проблематичним. Профит је, као и увек, имао предност.

Генерал Моторс скандал, касније широко описан као „игнитион сwитцх рецалл” или у медијима понекад и „Сwитцхгате”, разоткривен је 2014–2015. године, када је компанија најпре најавила повлачење стотина хиљада, а затим серијом допуна обухватила милионе возила; укупан обим повезаних повлачења досегао је десетине милиона возила глобално (извори наводе цифре близу 30 милиона, зависно од методологије и периода који се рачуна).¹¹

Званично, кроз процес компензација, Генерал Моторс је накнадно понудио и исплатио одштете за 124 смртна случаја чија су потраживања била одобрена према правилима фонда; број одобрених повреда је приближно 274 (ова цифра представља одобрене и исплаћене потражње према финалном протоколу). Ипак, независне анализе и бројеви из база незгода (нпр. Реутерс / НХТСА анализе) дале су различите процене у распону од нижих до знатно виших вредности.

Дакле: Феинбергов фонд је одобрио 124 смртна потраживања, али стварни број смртних случајева повезаних са овим кваром може бити другачији у зависности од критеријума истраживања и укључених инцидената.¹²

Генерал Моторс је формално признао да је проблем постојао и 2014–2015. прихватио је низ обавеза: као део споразума са америчким правосудним органима, компанија је пристала на форфеитуре/трансфер од $900 милиона у оквиру Деферред Просецутион Агреемент (ДПА).¹³ Паралелно, преко Феинбергове компензационе шеме Генерал Моторс је исплатио приближно $594–$600 милиона за одобрене захтеве поводом смрти и повреда у саобраћајним незгодама.¹⁴

Као и у случају Пинта, појавиле су се пресудне изјаве и адвокатске истраге: адвокат Ланце Цоопер и тим који је заступао породицу Мелтон одиграли су кључну улогу у откривању и документовању промене дизајна прекидача коју је Генерал Моторс вршио и у изношењу докумената који су показали како су унутрашње дискусије и пратећа документација биле умањене или неправилно класификоване, што је довело до одлагања адекватне реакције.¹⁵

У исто време, у Немачкој, Волксwаген је 2008. године правио другачији план. На њиховим пројектантским столовима није био проблем са деловима, већ софтвер који вара. Тачније, инсталиран је софтвер „Дефеат девице”, који је у лабораторијским тестовима активирао пуну контролу емисија издувних гасова, док је у нормалној вожњи тај режим био угашен – резултирајући емисијама до 40 пута вишим од дозвољених током реалне експлоатације. У њиховим стерилним канцеларијама, менаџери су донели одлуку: продавати аутомобиле као „чисте”.

Истраживања која су 2014. покренули ИЦЦТ и тим са Универзитета Западне Вирџиније разоткрила су ту превару¹⁶. Волксwаген је касније признао да је проблем захватио око 11 милиона возила широм света. Агенција за заштиту животне средине (ЕПА) је 2015. издала формално обавештење о кршењу Закона о чистом ваздуху, а пред америчким и међународним судовима и регулаторима Волксwаген је покрио трошкове у милијардама¹⁷.

Научне студије о здравственим последицама дају различите процене: једна анализа процењује 59 смрти у Сједињеним Америчким Државама узрокованих додатним загађењем из Волксwаген-а, док друга процена за возила продата у Немачкој говори о 1.200 смрти широм Европе – па је јасно да политичка и научна процена жртава варира по методологији и географском обухвату.¹⁸

У срцу индустријског сјаја, Тоyота је у тишини имала свој квар – папучицу која понекад није била само метал и гума, већ замка. Пријаве о ненамерном убрзању нагомилавале су се кроз касну декаду 2000-их. У медијима су се помињале десетине смртних случајева и стотине притужби, док су породице тражиле одговор од компаније која је до тада била синоним за поузданост.

Тоyота је повукла милионе возила у низу опозива, спроведене су истраге НХТСА, а НАСА је позвана да помогне у техничкој анализи – коначни званични извештаји нису пронашли доказ системског електронског квара који би објаснио све пријаве, већ су указали на комбинацију механичких фактора (заглављени отирачи, повремено лепљива папучица) и грешке возача као најчешће узроке; ипак, последице су биле стварне: правне и финансијске санкције против Тоyоте, велике исплате и углед који се полако поправљао кроз деценију.¹⁹

Као и у Фордовим канцеларијама седамдесетих, и овде су сати на траци производње вредели више од људских тела у металним кутијама.

У последњих пар година, ни електрична револуција није дошла без крви. Смртоносни Таката²⁰ скандал са смртоносним ваздушним јастуцима још се завршавао по судовима, док су нова возила већ доносила нове трагедије. Тесла, крајем 2023, повлачи преко два милиона аутомобила због Аутопилот система који није спречавао злоупотребу и незгоде – а НХТСА бележи десетине судара и погинулих чак и након опозива.

Више о томе да ли су електрични аутомобили решење прочитај овде хттпс://безцензуре.рс/видео-превара-звана-електрицни-аутомобил-нецете-копати/

Код Генерал Моторс Цруисе роботаксија, 2023. године, пешак је, након првог удара, вучен двадесет стопа (око 6 метар) испод возила које га није „препознало”. Повреде нису биле апстрактне: биле су месо и крв, на асфалту града.

Ни Форд није остао без своје нове странице у црној хроници. Форд Есцапе и Линцолн Цорсаир плуг-ин хибриди опозвани су крајем 2024. због опасности од кратког споја и пожара у батеријском модулу. И овде је постојао тренутак одлуке – хоће ли се проблем решити пре него што крв почне да лије улицама?

Светска здравствена организација (WХО, 2023) открива језиву истину: 1,19 милиона људи годишње погине у саобраћајним незгодама. У Србији, према подацима Министарства унутрашњих послова, преко 500 људи је страдало 2023. године – жртве пребрзе вожње, лоше инфраструктуре и саобраћајног система који слави машину. У Србији, месечно једно дете погине, док 110 бива повређено у саобраћајним незгодама! Ово није колатерална штета; то је системско уништавање живота који аутоиндустрија игнорише.

Корпоративна равнодушност

И тако, пола века након што је Пинто постао симбол корпоративне равнодушности према животу, иста логика траје и данас. Променила је технологију, променила је реторику, али не и своју суштину: свуда где се трошак поправке упоређује са ценом живота, негде у тишини конференцијске сале већ се одлучује ко неће дочекати следеће пролеће.

А можда је све ово и већа прича од саме аутоиндустрије. Можда је све ово само симбол времена у којем живимо – времена у којем нас не убија оружје, него одлуке донесене у конференцијским салама. Времена у којем корпоративне одлуке и прорачуни имају моћ да пресуде ко ће дочекати следеће јутро. И времена у којем човек постаје најмање вредан део машине коју је створио.

Ако је смисао машине олакшати, Форд Пинто је био доказ да машина – или систем – може и да уништи. Философски: утилитаризам без хуманог фундамента претвара свет у хладан калкулатор, а моралност у анахронизам.

Игор Велић, мастер инж. саобраћаја

Председник удружења Сигурне стазе и оснивач Института за урбану мобилност

Референце

¹Wикипедиа – Форд Пинто, одељак „Девелопмент хисторy”: хттпс://ен.wикипедиа.орг/wики/Форд_Пинто#Девелопмент_хисторy

²Америцан Мусеум оф Торт Лаw – „Форд Пинто Цасе”: хттпс://www.тортмусеум.орг/форд-пинто

Проблем са резервоаром горива: Форд Пинто је имао резервоар горива позициониран између задње осовине и браника, што је била уобичајена пракса у то време, али веома ризична код судара од позади. При сударима на брзинама изнад 40 км/х, резервоар би се лако пробушио због вијака који су штрчали из задње осовине или других оштрих делова. Ово би довело до цурења горива, а варнице из испушног система или других делова аутомобила могле су изазвати пожар. Фордови инжењери су били свесни овог проблема већ током фазе тестирања 1970. године, пре него што је Пинто пуштен у продају 1971.

Поред заштитне плоче од $11, Фордови инжењери су предлагали и друге опције, попут премештања резервоара изнад задње осовине (као код каснијих модела) или коришћења чвршћих материјала. Ове опције су одбијене јер би захтевале промене у производном процесу, што би додатно успорило и поскупело производњу.

³Пинто Мемо – цитирано у Пинто Маднесс, Мотхер Јонес, Септ./Оцт. 1977: хттпс://www.мотхерјонес.цом/политицс/1977/09/пинто-маднесс/

Пинто мемо, како је детаљно описано у чланку „Пинто Маднесс“ (Мотхер Јонес, 1977), није био искључиво везан за Пинто, већ је био део шире анализе коју је Форд спровео за Националну управу за безбедност саобраћаја (НХТСА) како би се супротставио строжим безбедносним стандардима за горивне системе. Мемо је користио утилитаристичку рачуницу да покаже да би трошкови поправке свих возила премашили трошкове потенцијалних одштета. Ова анализа је укључивала вредности за људске животе ($200.000 по смрти) засноване на тадашњим стандардима осигуравајућих кућа и судских пресуда.

Неки Фордови заговорници тврде да мемо није директно одлучивао о непоправљању Пинта, већ је био хипотетички документ за лобирање против НХТСА регулатива. Међутим, чињеница да Форд није предузео акцију упркос сазнањима о опасности учинила је мемо симболом корпоративне неморалности.

⁴НХТСА, Фаталитy Аналyсис Репортинг Сyстем – Пинто фатал фире статистицс (1970–1977): хттпс://оне.нхтса.гов/

⁵Wикипедиа – Гримсхаw в. Форд Мотор Цо.: хттпс://ен.wикипедиа.орг/wики/Гримсхаw_в._Форд_Мотор_Цо.

⁶Доwие, М., „Пинто Маднесс“, Мотхер Јонес: хттпс://www.мотхерјонес.цом/политицс/1977/09/пинто-маднесс/

⁷НХТСА Рецалл Цампаигн Но. 78В-113: хттпс://www.нхтса.гов/рецаллс

⁸Wикипедиа – Хисторy оф Форд Мотор Цомпанy (Индиана индицтмент): хттпс://ен.wикипедиа.орг/wики/Хисторy_оф_Форд_Мотор_Цомпанy

⁹Wикипедиа – Харлеy Цопп: хттпс://ен.wикипедиа.орг/wики/Харлеy_Цопп

¹⁰Антон Р. Валукас, Репорт то тхе Боард оф Дирецторс оф Генерал Моторс ЛЛЦ Регардинг тхе Игнитион Сwитцх Рецаллс (Јуне 5, 2014). (Валукас репорт — садржи хронологију, интерне документе и налазе о томе шта је ГМ знао и када.) ПДФ: хттпс://www.аиег.цом/wп-цонтент/уплоадс/2014/08/Валукас-репорт-он-гм-редацтед2.пдф

¹¹Wикипедиа – Генерал Моторс игнитион сwитцх рецаллс: хттпс://ен.wикипедиа.орг/wики/Генерал_Моторс_игнитион_сwитцх_рецаллс

¹²Феинберг финал протоцол (ГМ Игнитион Цомпенсатион Цлаимс Ресолутион Фацилитy – Финал Протоцол, детаљи о критеријумима и броју одобрених потраживања): хттпс://www.аутосафетy.орг/wп-цонтент/уплоадс/импорт/ГМ%20Игнитион%20Цомпенсатион%20ФИНАЛ%20ПРОТОЦОЛ.пдф

¹³Инвестигатионс: Генерал Моторс Агреес то Деферред Просецутион Агреемент анд а $900 Миллион Форфеитуре: хттпс://www.оиг.дот.гов/либрарy-итем/32682

¹⁴ГМ Игнитион Цомпенсатион Цлаимс Ресолутион Фацилитy ФИНАЛ ПРОТОЦОЛ фор Цомпенсатион оф Цертаин Деатх анд Пхyсицал Ињурy Цлаимс Пертаининг то тхе ГМ Игнитион Сwитцх Рецалл (Јуне 30, 2014): хттпс://www.аутосафетy.орг/wп-цонтент/уплоадс/импорт/ГМ%20Игнитион%20Цомпенсатион%20ФИНАЛ%20ПРОТОЦОЛ.пдф

¹⁵Реутерс: ГМ сеттлес хигх-профиле игнитион-сwитцх цасе wитх Георгиа фамилy: хттпс://www.реутерс.цом/артицле/гм-рецалл-сеттлемент-идУСЛ1Н0WФ1ДД20150313/

¹⁶Дефеат девицес ундер тхе У.С. анд ЕУ пассенгер вехицле емиссионс тестинг регулатионс: хттпс://тхеиццт.орг/ситес/дефаулт/филес/публицатионс/ИЦЦТ_дефеат-девицес-рег-бриефинг_20160322.пдф?утм_соурце=цхатгпт.цом

¹⁷Волксwаген то Спенд Уп то $14.7 Биллион то Сеттле Аллегатионс оф Цхеатинг Емиссионс Тестс анд Децеивинг Цустомерс он 2.0 Литер Диесел Вехицлес: хттпс://www.јустице.гов/арцхивес/опа/пр/волксwаген-спенд-147-биллион-сеттле-аллегатионс-цхеатинг-емиссионс-тестс-анд-децеивинг?утм_соурце=цхатгпт.цом

¹⁸Студy: Волксwаген’с еxцесс емиссионс wилл леад то 1,200 прематуре деатхс ин Еуропе: хттпс://неwс.мит.еду/2017/волксwаген-емиссионс-прематуре-деатхс-еуропе-0303?утм_соурце=цхатгпт.цом

¹⁹Тецхницал Ассессмент оф Тоyота Елецтрониц Тхроттле Цонтрол (ЕТЦ) Сyстемс: хттпс://www.нхтса.гов/ситес/нхтса.гов/филес/нхтса-уа_репорт.пдф

²⁰Таката скандал – масовни опозив инфлатора и последице: око 67 милиона Таката инфлатора повучено је широм света у вишегодишњим кампањама због ризика од експлозије инфлатора при активацији ваздушног јастука (што је доводило до пројектилизације металних фрагмената, смртних случајева и тешких повреда); случајеви су покренули вишеструке парнице (МДЛ), нагодбе и регулаторне поступке који су се водили дуги низ година.