У понедељак је на питање о студентским протестима упућено селектору фудбалеске репрезентације Србије одговорио портпарол Фудбалског савеза. Селектор је активно нешто записивао. Зашто?.
„Ћутање може да буде једна јасна порука. Али ово пискарање за време постављања питања новинара је заиста један неуки потез који селектора може скупо да га кошта. Дефинитивно у овој ситуацији није ни било реално очекивати да он подржи студенте, односно њихове захтеве. Немојмо да заборавимо да је селектор био један од потписника подршке кандидатуре Вучића за председника. То је био изборни процес, ако се не варам, пре четири године када је Стојковић јавно подржао Александра Вучића, што је, писали смо то већ раније, била једна од његових круцијалних грешака”, каже новинар Спортклуба Бранко Спасојевић.
“Као селектор, он има право апсолутно на своје мишљење, то нико не оспорава. Али, на утакмице репрезентације долазе људи свакојаких политичких и других опредељења и он као такав, то је моје мишљење, није требало да се сврстава на страни нити једне политичке партије”, наставља Спасојевић.
“Сада, када су ови протести већ превазишли једно поље политике, можда се у том домену очекивало да селектор нешто каже. Али, сама констатација портпарола Милана Вуковића да нема приче ван фудбала, барем из Стојковићевих уста, оставља један велики знак питања, дефинитивно дозу неискрености убацује у целу ту причу јер је претходно коментарисана ситуација у Македонији. Један трагичан догађају у Кочанима, селектор се осврнуо, изразио саучешће народу Северне Македоније, а истовремено, можда 20 минута касније је на питање о ситуацији у Србији, која је евидентно превазишла једно поље политике, једну уску дозу политичарења, јер дефинитивно протести су феномен не само нашег друштва него модерне Европе, он је оставио простор за свакојака тумачења и једном реакцијом довео у питање како ће поједини људи, односно навијачи Србије, доћи у недељу на стадион и подржати државни тим у овом тренутку. Јер очекивало се од селектора бар нешто да каже. Бар да се изјасни у дипломатском тону. Он је на један најпоразнији начин, правећи се као да пише, не осврћући се на питање новинара, пребегао то питање“.
Како неко може да дозволи себи да отћути, уз писање током постављања питања? Са Електотехничког факултета стигла је порука – „Памтићемо и ко је ћутао и правио се да нешто пише“.
„Опет се враћамо на то неспретно… Дефинитивно је Стојковић то питање очекивао. Имао је времена да добро промисли како ће на њега да одреагује и одговори. Постигао је аутогол. У овом тренутку, оно што мене плаши је то што велики број фудбалера и фудбалских радника, на челу са селектором ћути“, рекао је Спасојевић.
“Спорт који је највише страдао у ово време страховладе, савез који је највише урушаван је фудбалски. То одговорно могу да тврдим. Ти злочини који су начињени фудбалу у последње време, са намештеним утакмицама, са скандалозним суђењем, са нерегуларним шампионатом… Стадиони зврје празни, публику нико не може да превари. То је један јаз који јасно сведочи шта је претрпео фудбал и ја често кажем – добро је да се уопште игра. Ту не мислим на генералну слику у последњих 12 година, него у последњих 20. Шта се све у фудбалу дешавало, шта се све фудбалу дешавало свесно, јасно утвђује да је доста било проблема.
Сада долазимо у ситуацију да сви ти људи који су учествовали у томе, чак и они према којима је начињена евидентна неправда – ћуте. Ја то у овом моменту не бих могао да објасним. Таква доза нелогичности између садашњег тренутка и онога што је фудбалу рађено и између један зид ћутања међу фудбалским радиницима, фудбалерима, судијама – не могу да објасним“, закључио је Спасојевић.
За разлику од фудбалских репрезентативаца, већина фудбалерки Србије, активних репрезентативки, од првог дана подржава студентске протесте.
Текст: Спортклуб
