„Добитници актуелног рата на истоку Европе су Кина, САД и Русија, а губитници Украјина и ЕУ“, оценио је уочи састанка председника САД и Русије, Доналда Трампа и Владимира Путина, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду и руководилац Центра за руске студије Синиша Атлагић.

Он сматра да се на најављеном састанку на Аљасци, предвиђеном за 15. август, „неће ништа епохално десити“ и да то „дефинитивно неће бити нова Јалта“ алудирајући на компарацију са састанком лидера антифашистичке коалиције 1945. године, када су велике силе одређивале судбину малих земаља без учешћа њихових представника.

„Очекујем да ово буде један у низу састанака председника САД и Русије у циљу ресетовања односа између две државе“, рекао је Атлагић, гостујући на РТС-у.

На питање да ли ће у једном тренутку преговорима да се придружи актуелно председник Украјине Владимир Зеленски, Атлагић је истакао да ће он „учествовати у разговорима у оном формату за који САД процене да је потребан“.

Атлагић је подсетио да и Зеленски, попут Трампа, „има ролеркостер у наступима“ и да је Врховна рада Украјине још 2022. године донела одлуку да из свих преговора искључује Путина, а да се то сада из корена мења.

Када је реч о позицији САД и ЕУ, Атлагић је напоменуо да не дели мишљење да званични Вашингтон није страна у рату скренувши пажњу на Трампову изјаву да је то сукоб претходне администрације Џозефа Бајдена чиме је индиректно признао да су Американци учесници. Што се ЕУ тиче, Атлагић је рекао да у Русији интелектуалци сматрају да је ЕУ „добра за туризам, образовање и трговину енергентима, али да није значајан геополитички чинилац у свету“.

Он је нагласио да тренутно „постоји неколико нијанси „црвених линија“ Кремља“, али да је извесно да „Руси неће одустати од захтева да им се, осим Крима, призна припајање четири области на истоку Украјине у њиховим административним границама, као и да се заштите употреба руског језика и деловање Украјинске православне цркве у остатку Украјине“.

„Руски став у погледу даљег ширења НАТО-а у међувремену је постао флексибилнији зато што је тај савез већ на границама Русије и већ у сукобу са њом па се сада гледа у правцу успостављаа добрих односа са САД“, нагласио је Атлагић.

Он је закључио да би интереси Американаца у преговорима могли бити економски, али и лични Трампови.

„Немојте се изненадити ако руски гас ускоро буде поново кроз Украјину спроведен у европске земље, али сада као амерички бренд. Осим тога, Трампа не би задовољила само Нобелова награда за мир пошто он има убеђење да се налази у великој мисији. Због тога ми се чини да је он спреман на уступке Путину“, навео је Атлагић који је и потпредседник Новог ДСС-а.