Горан Богдановић, бивши фудбалски ас Партизана, потписник је „Апела за спас Партизана“ и један од оснивача све утицајније групе у црно-белим круговима.
За почетак и открио како је група настала.
„Пре три године звао ме Ђоле Томић, питао чије телефоне од бивших играча Партизана имам, са идејом да направимо састанак. Причало се да се свашта ради, очигледно да је клуб ишао у амбис. Добро, имао сам неке бројеве телефона, Бобан Крчмаревић, Прекази, Клинча (Никица Клинчарски), такође. Отрприлике, тада смо се нас петорица чули, сакупили скоро све бројеве и почели да правимо причу како да склонимо те људе“, истакао је Горан Богдановић.
У то време Партизан су водили Милорад Вучелић и Милош Вазура.
„Партизан је клуб свих нас, то већ није водило ничему. Велика пропаст је била, питање да ли ћемо и играти у Европу, једну годину завршили смо на четвртом месту. Дотерали смо до дна! Није било никог на трибинама, на шта то личи, Партизан је озбиљна фирма, бредн, заједно са Црвеном звездом, не само у бившој Југославији, већ и Европи. Осетио сам то у Шпанији, поштовање на сваком кораку, велика је ствар. Нас 79 потписало је апел и захтевали смо да кључни људи оду, одржи се скупштина…
Међутим…
„Ишло је то добро, дошли су Пеђа Мијатовић, Данко Лазовић и Расим Љајић. Како су дошли, ја први од тих 79 људи из Апела, не знам… Верујем да и многи знају. Изашао сам јавно и рекао – волео бих да знам како. Скупљамо се три године, радимо нешто, а нас нико није ништа питао. Нико! Барем да каже: „Долази Мијатовић, легенда Партизана и светског фудбала, Данко Лазовић такође“. Немамо ништа против, али да из новина сазнајемо за њихов долазак… Не иде! Сви ми имамо каријере, а на крају смо испали нико и ништа. Ипак, десети сам играч Партизана по броју одиграних утакмица и то нема везе… Не бих могао тако, да сам дошао на Мијатово, Данково, или Расимово место, морао бих да окренем те људе, ипак, Партизан је свих нас. Овако, испало је ништа. Сјаши Курта да узјаше Мурта.“
Не свиђају се Богдановићу многе ствари у Хумској ни данас.
„Ограђујем се од осталих, износим лични став, Партизан није на правом путу. Није смело овако да се ради, морали су да направе сасатанак са бившим фудбалерима. У наредним данима требало би да се скупимо и договоримо ко ће да представља потписнике из Апела. Сакупићемо се свих, хвала Богу, има сала и места, да видимо како помоћи Партизану. Клуб је изнад свих нас, не можемо сви да радимо, али хајде да причамо. Док има резултата у реду, али овако не иде… Тражићемо да прими нас, пет, или десетак, састанак са Мијатом, или Расимом и да нам се кажу неке ствари. Хоћемо да питамо шта нас интересује и то у званичној форми.“
Богдановић открива да се у мају очекуј седница Скупштине Партизана.
„Са Иваном Голцем, господином и великим човеком, блиставе биографије причао сам недавно. Исто размишљамо, слажемо се у многим стварима. Као да је било јуче, наследио је Моцу Вукотића на клупи и кад је дошла утакмица са Олимпијом имао је јасну поруку: „Ако не одиграш добро, мали, нећу више да те видим“. Остао сам, на срећу… Скупштина би требало да буде у мају и питаћемо шта нас интересује.“
Текст: Спорт клуб
