Објављивање документације о истрази урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду открило је још један, за јавност, занимљив документ. Реч је о папиру који носи наслов „Анализа промене оптерећења надстрешнице на јужној фасади станичне зграде у ЖС Нови Сад пре израде пројекта и након интервенција предвиђених у пројекту за извођење“.
Оно што је посебно интересантно јесте да је анализа наручена 4. новембра, а на себи носи печат ЦИП-а да је примљена три дана касније, односно само недељу дана после обрушавања надстрешнице.
И још интересантније, закључак анализе је да су изведени радови повећали оптерећење затега између 0,8% и 1,2% односно, како наводе – занемарљиво.
Како се дошло до документа
Анализу потписују три грађевинска инжењера који су наведени као пројектантски тим ЦИП-а. Како стоји у уводној реченици, урађена је на основу „усменог налога колегијума директора Саобраћајног института ЦИП доо, од 4.11.2024, а у вези са актуелним околностима“.
Инжењери наводе да су при изради анализе користили Пројекат за извођење – Пројекат архитектуре реконструкције, доградње и адаптације станичне зграде. Они цитирају део пројекта који предвиђа да се осам отвора димензија 212/544 цм на надстрешници затварају каљеним стаклом. Оно је постављено у носаче од елоксираних алуминијумских профила. Дате су карактеристике стакла из пројекта и инжењери додају да је „наведено да се са горње стране надстрешнице скину сви постојећи слојеви до бетонске плоче и потом да се изведе хидроизолација“.
Други документ који су употребили су конзерваторски услови где се наводи да треба постојеће лимом покривене делове у зони ветробрана заменити стаклом, и да би требало „знатно оштећену облогу подгледа надстрешнице од мозаичних плочица заменити новом од истог или новог материјала…“.
На располагању им је била и фотодокументација и извештаји са снимања и прегледања објекта на лицу места (без даљег навођења о ком прегледу је реч односно када је обављен).
Такође, инжењери наводе да су имали и „доступне делове“ архивске документације из 1963. године. Ту се наводи да је реч о архитектонским цртежима са детаљима облагања конструктивних елемената надстрешнице.
Анализа свих облога и слојева на надстрешници
„У овој анализи приказана је анализа оптерећења свих облога и слојева на надстрешници, пре и после интервенција предвиђених у ПЗИ“, пише у документу.
Пре него што дају закључак, аутори наводе да је „из документације утврђено да се лимови који покривају отворе налазе само местимично (са фотографија се виде само у једном растеру), тако да у анализи оптерећења, на страни сигурности, они нису третирани као део постојећег стања“.
Додају да је након урађене анализе оптерећења направљен прорачунски просторни модел у програмском пакету Тоwер 8 и табеларни преглед процентуалног повећања реакција у затегама. Овај табеларни преглед дат је у наставку документа.
Закључак
И већ у првом пасусу закључка, инжењери оцењују да је оптерећење након радова односно замене хидроизолације и додавања стакла повећано – занемарљиво.
„Анализом рачунског модела (и упоређивањем добијених реакција ослонаца) је показано да је повећање оптерећења услед замене слоја хидроизолације и покривања постојећих отвора стаклом у алуминијумској конструкцији, занемарљиво и износи од 0,8% до 1,2%“, стоји у закључку анализе.
Потом се позивају на Правилник за грађевинске конструкције и његов члан 24. Цитирају одредбу која каже да реконструкција објекта нема битан утицај на техничка својства грађевинске конструкције у погледу носивости, стабилности, употребљивости и трајности ако је промена масе објекта мања од 10%. Управо је овај последњи део о промени масе мањој од 10% додатно болдован.
„Напомињемо да је до рушења надстрешнице дошло у тренутку када није било додатног оптерећења од снега, као ни екстремног ветра на који је надстрешница такође димензионисана, а које је много веће од добијене разлике постојећег и новопројектованог стања“, стоји на крају закључка.
Анализу потписују инжењери Мирјана Лазић, Младен Маријановић и Марко Негојевић, а у наставку кратког текстуалног описа који је стао на страницу и по, дати су анализа оптерећења, статички прорачун и табеларни преглед назван процентуално повећање реакција.
Шта је показало вештачење
У вештачењу које су након несреће спровели професори Факултета техничких наука, помиње се да су пред собом имали прорачун ЦИП-а под називом „Интерни прорачун повећања оптерећења надстрешнице на јужној фасади“. Додају да је тај документ ЦИП предао након пада надстрешнице.
Из текста вештачења се не може са сигурношћу закључити да ли је реч о истом документу. Наслов који наводе није исти, али оно што је исто јесте да се и у овој анализи наводи дебљина плоче надстрешнице од 16 цм. Ту дебљину вештаци наводе као грешку у пројекту.
Такође, оно што је исто у вештачењу и анализи јесте да се помиње 16 затега (у анализи се говори о осам парова косих затега). Затега је заправо 18 јер ни у пројекту ни у анализи ЦИП-а нису уцртане две вертикалне затеге (по једна са сваке стране надстрешнице). За ову грешку, у вештачењу се оцењује да је „непојмљива“ јер се затеге виде на сликама. На основу тога вештаци закључују да пројектант „није сагледао ни слике конструкција, а камоли стварну конструкцију“.
За разлику од анализе ЦИП-а која наводи да је надстрешница оптерећена занемарљиво, вештачење ФТН-а истиче да је додатно оптерећење било чак 23 тоне изнад првобитно пројектованог односно за око 15%.
Правилник
Да ли је ова анализа требало да покаже да ЦИП односно њихов одговорни пројектант нису направили грешку тиме што нису радили статички прорачун за надстрешницу остаје да покаже евентуални судски процес. Члан 24 на који се позива анализа гласи:
„Реконструкција објекта нема битан утицај на техничка својства грађевинске конструкције ако су затечена техничка својства у погледу носивости, стабилности, употребљивости и трајности задовољавајућа, или ако се не мењају за више од 10% (на пример: промена масе објекта, промена положаја центра маса или центра крутости, промена прорачунских вредности пресечних сила и сл.), што треба да буде доказано у пројекту реконструкције“.
Да ли је доказано у пројекту реконструкције такође остаје да се потврди или оповргне у евентуалном судском поступку. Вештачење тврди да није урађен снимак постојећег стања објекта (у недостатку оригиналног пројекта).
Наводи да постојећа конструкција „железничке станице Нови Сад па самим тим и предметна надстрешница нису обухваћене пројектом конструкције ни у једној фази пројектовања ни са аспекта стања као ни са аспекта повећања оптрећења услед додавања покривача од каљеног стакла са алуминијумском подконструкцијом“.
ФОТО: Игор Заботин
