Има више сличности између некадашњег студентског покрета Двери и актуелног друштвено-политичког феномена „Студената у блокади” против корумпиране власти која је крива за 16 мртвих у Новом Саду. И Двери и садашњи студентски покрет настали су на Универзитету у Београду, а њихови покретачи су студенти различитих факултета.

У случају Двери оснивачи су били троје студената Филолошког факултета Универзитета у Београду, који су о Савиндану 1999. године покренули студентско гласило „Двери”, из чијег круга сарадника са других београдских факултета су касније покренуте трибине на Филолошком и Машинском факултету, а 2003. године регистрована прва озбиљна и модерна српска патриотска невладина организација у форми удружења грађана „Српски сабор Двери”. Ово удружење бавило се бројним активностима: од издаваштва часописа и књига, организације трибина широм Србије, региона и расејања, преко хуманитарних активности, Сабора српске омладине, Српске мреже, ТВ продукције, интернет презентације… Тек после 12 година рада у невладином сектору Двери улазе у политику 2011. године као група грађана да би Српски покрет Двери био регистрован као политичка организација 2015. године.

Актуелни студентски покрет је инициран активностима студената Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду, а потом се брзо проширио на све државне универзитете и факултете у Србији. Већ после пола године масовних студентских и свенародних протеста под њиховим вођством, а из разлога што власт није испунила њихове захтеве, они траже ванредне парламентарне изборе и најављују формирање Студентске изборне листе. То је већ прва велика разлика између Двери и актуелног студентског покрета који је много брже дошао до учешћа у политичком животу.

И Двери у својој првој фази, пре уласка у политику, као што је сада случај са актуелним студентским покретом, нису имале лидера, односно нису се ослањале на једну препознатљиву личност која би била на челу. Двери су имале Старешинство као организациону форму руководства која је варирала у броју чланова између 3 и 7-8. У Старешинству се никада није одлучивало гласањем, већ искључиво договором са којим су након детаљне дискусије морали бити сви сагласни. То није случај у садашњем студентском покрету из практичних разлога јер су студентски пленуми бројчано много веће групације које одлуке морају доносити гласањем, као што су то и Двери морале увести након уласка у политику и омасовљења Покрета.

Двери су се појавиле у зениту Милошевићеве власти као супротстављене тадашњем владајућем режиму, али и као трећи пут између јуловских и сорошевских студентских организација које су тада владале Београдским универзитетом. Слично данашњим студентима, ни оснивачи Двери нису били одушевљени тадашњом опозицијом нити су били чланови тадашњих политичких странака. Били су огорчени противници Милошевићевог режима, као што су „Студенти у блокади” данас против Вучићеве диктатуре, али су задржавали велику опрезност према тадашњој прозападној опозицији која се представљала као алтернатива Милошевићу, као што данас „Студенти у блокади” имају гард према актуелним опозиционим лидерима и партијама.

Слободан Милошевић

Двери су, у својој претполитичкој фази, имале значајну подршку и помоћ врха Српске православне цркве, коју данас студенти немају. То је велика разлика, док је сличност у огромној помоћи дијаспоре коју су оба студентска покрета имала у својим почецима, како Двери, тако и актуелни студенти.

Двери су обишле читаву Србију, српски народ у окружењу и расејању представљајући свој часопис, организујући разне трибине, духовне и националне академије и омладинске саборе при нашим највећим манастирима. „Студенти у блокади” су то такође урадили на много упечатљивији и масовнији начин, чинећи својеврсни подвиг обилазећи Србију и дијаспору пешке или на бициклима.

Разлике су, наравно, значајне: Двери су имале широк, али мали утицај, актуелни студенти имају масовну подршку и огроман утицај у јавности. У наше време интернет и друштвене мреже нису имале такву улогу да могу да замене штампане и електронске медије као данас. У постмилошевићевској ери било је више слободе друштвено-политичког деловања него што га има у време Вучићеве власти. Иако су Двери трпеле различиту и жестоку медијску негативну пропаганду против нас, то се никако не може мерити са медијским, полицијским и сваким другим прогоном којем су изложени савремени студенти.

Улазак Двери у политику и излазак на прве изборе 2012. године пробудио је приличну наду и очекивања у делу јавности који је до тада пратио наш рад. Већ на првим изборима освојили смо скоро 200.000 гласова и само изборна крађа од стране тадашњег режима, у којој су учествовали и неки од главних носилаца садашње власти, спречила је улазак у парламент једне атипичне младе политичке организације. Студенти данас имају много већи политички потенцијал и њихова изборна листа на ванредним изборима може не само да оствари најбољи опозициони изборни резултат већ и да победи актуелну власт. Међутим, ту долазимо до краја идиличног периода живота и рада једне омладинске и искрене друштвене приче од тренутка када се упусти у политику. Тада се идеалистички оријентисани млади људи суочавају са многобројним организационим изазовима, правним и финансијским питањима, личним амбицијама и расколима, и што је најважније за будући резултат Студентске изборне листе – сујетама и интересима политичке конкуренције.

Бошко Обрадовић

Од тренутка када ступите на изборно тло угрожавате постојеће политичке монополе којим деценијама владају одређени лидери и странке. Више никоме нисте млади, лепи и паметни као до тада већ директна конкуренција и претња, и све ће учинити да вас сруше. То све чека и „Студенте у блокади” приликом формирања Изборне листе и уласка у политичку утакмицу. Посебан изазов за ту листу представља то што студенти не желе да буду на њој већ да изаберу и предложе кандидате за народне посланике из редова остварених и угледних људи који се до сада нису бавили дневном политиком. Без обзира што то доноси безброј нових искушења и проблема, то је и велика шанса за нови почетак српске демократије која ће бити освежена новим људима и ослобођена наслеђених политичких монопола. Зато вреди подржати Студентску изборну листу и свеукупне политичке промене које долазе и које ће значити не само смену власти већ и промену комплетног контролисаног и корумпираног политичког система.

Да смо ми из старијих генерација знали да скинемо ово садашње зло на власти – одавно бисмо то урадили! С обзиром да то нисмо успели, уз сво поштовање према свима који су се истински жртвовали у тој неуспешној борби, требало би да се мало повучемо у страну и препустимо новој генерацији да нас води, јер су управо они најозбиљније уздрмали Вучићеву издајничку и лоповску власт. Треба да будемо ту и да им помогнемо све што им је потребно, али никако да им паметујемо и одмажемо. Српском покрету Двери може да служи на част што се тако и понаша, препознајући у актуелној студентској генерацији исте оне идеале истине и правде и спремност на жртву из наше младости.

Бошко Обрадовић, мастер политиколог и председник Политичког савета Српског покрета Двери