Две недеље од трагедије у Новом Саду, када се обрушила надстрешница зграде Железничке станице и усмртила 14 људи, јавност у Србији још увек тражи од надлежних одговор: “Ко је крив?”
Ресорни министар Горан Весић је после притиска јавности поднео оставку, али је иза њега остало много питања?
Док опозиција најављује стопирање Новог Сада у петак – млади најављују стопирање саобраћаја у недељу на шест сати. И они траже – одговорност. За протест у Београду део њих користи термин бесмислен.
Новосадском трагедијом кулминирало је свакодневно занемаривање правила, омаловажавање струке и олако схватање институција, које је постало пракса у држави у којој се о свему одлучује на једном месту.
Надлежни, као и до сада, покушавају многе ствари да гурну под тепих, али тајне испливавају саме на видело. Тако убрзо сазнајемо да је посао надзора градње на целој траси вредан 37,5 милиона евра, као и да га је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поверило конзорцијуму од шест фирми. Такође, да Железничка станица у Новом Саду није имала ни употребну дозволу, а да је најављена приликом реновирања као “најбоља у Европи”.
Носилац посла је мађарски “Пројецт биро Утибер”, а ту су још и “АГ институт”, “Утибер роад инвестмент”, предузетник Славиша Илић, мађарска фирма “Викоти” и “Егис”. Наравно, није могло да прође незапажено да је конкретно фирма Утибер, посао надзора добила још на неким капиталним пројектима у Србији, као што је рецимо, изградња Националног стадиона.
Четрнаест жртава. Четрнаест дана. Најмање осам људи у притвору који су тражили одговорност – нула оних који су одговорни.
