Svi ljubitelji fudbala starog kova dočekali su svojih ne pet minuta, već dva meseca. Nazivan je Mančester Siti već 16 godina podsmešljivo „plastikom“, veštačkim projektom Ujedinjenih Arapskih Emirata i sinonimom za sve što prkosi tradicionalnim vrednostima.
Kao da je sva toksičnost i svojstvo da se istopi, Mančester počeo da dobija tek u 2024. godini. Aston Vila je golovima Džona Durana i Morgana Rodžersa porazila Mančester Siti 2:1 (1:0) u utakmici 17. kola Premijer lige i još jednom učinila da Pep Gvardiola pred desetinama miliona ljubitelja svetskog fudbala zaliči na čoveka koji neće dočekati duboku starost. Dosad se žalio na loše varenje i nesanicu jedan od najboljih trenera u istoriji fudbala, ali se čini da će se ovog puta zaista zamisliti da li je „bolestan čovek“ i pomisliti da ga „boli jetra i da o svojoj bolesti zapravo ne zna mnogo“.
Ovo što Siti radi više ne može da se opravda izostankom bilo kog od igrača. I bez Rodrija, Rubena Dijaša, Oskara Boba tim kojim Pep Gvardiola raspolaže vredi skoro 1.000.000.000 evra, ali na terenu u prethodnih šezdesetak dana ne izgleda ništa bolje od ekipa sa dna tabele ili čak nižih rangova koje su s koca i konopca skupljale igrače kako bi životarile tokom sezone. Kao da sve kosmičke pravde, sudske presude, sve koje stoje u fiokama i van njih, kao da su sve one skupile u jednu čauru napunjenu negativnom energijom i buknule istovremeno.
Siti se guši u sopstvenoj kaši, praktično je ostao bez šansi za titulu, ali što je najgore izgleda kao nemoćna ekipa sa strahom u očima, bez lidera i hrabrosti, a ponajmanje samopouzdanje uliva zastrašujući izgled Pepa Gvardiole kraj klupe, s pogledom čoveka kom je potrebna pomoć, samo ne ona finansijska na koju je navikao tokom svih godina rada u klubu, koji ova dva meseca izgleda najbliže svemu onome što je bio i ne tako davno, pre malo više od deceniju i po.
Tekst: Mozzartsport
FOTO: YouTube
