Сви љубитељи фудбала старог кова дочекали су својих не пет минута, већ два месеца. Називан је Манчестер Сити већ 16 година подсмешљиво „пластиком“, вештачким пројектом Уједињених Арапских Емирата и синонимом за све што пркоси традиционалним вредностима.

Као да је сва токсичност и својство да се истопи, Манчестер почео да добија тек у 2024. години. Астон Вила је головима Џона Дурана и Моргана Роџерса поразила Манчестер Сити 2:1 (1:0) у утакмици 17. кола Премијер лиге и још једном учинила да Пеп Гвардиола пред десетинама милиона љубитеља светског фудбала заличи на човека који неће дочекати дубоку старост. Досад се жалио на лоше варење и несаницу један од најбољих тренера у историји фудбала, али се чини да ће се овог пута заиста замислити да ли је „болестан човек“ и помислити да га „боли јетра и да о својој болести заправо не зна много“.

Ово што Сити ради више не може да се оправда изостанком било ког од играча. И без Родрија, Рубена Дијаша, Оскара Боба тим којим Пеп Гвардиола располаже вреди скоро 1.000.000.000 евра, али на терену у претходних шездесетак дана не изгледа ништа боље од екипа са дна табеле или чак нижих рангова које су с коца и конопца скупљале играче како би животариле током сезоне. Као да све космичке правде, судске пресуде, све које стоје у фиокама и ван њих, као да су све оне скупиле у једну чауру напуњену негативном енергијом и букнуле истовремено.

Сити се гуши у сопственој каши, практично је остао без шанси за титулу, али што је најгоре изгледа као немоћна екипа са страхом у очима, без лидера и храбрости, а понајмање самопоуздање улива застрашујући изглед Пепа Гвардиоле крај клупе, с погледом човека ком је потребна помоћ, само не она финансијска на коју је навикао током свих година рада у клубу, који ова два месеца изгледа најближе свему ономе што је био и не тако давно, пре мало више од деценију и по.

Текст: Моззартспорт

ФОТО: YоуТубе