Težak udarac nepravde primila je Crvena zvezda u Milanu i to je činjenica baš koliko i da ključni razlog što najverovatnije neće ući u drugi krug Lige šampiona ne leži u suđenju.
Nije bio jedan prekršaj, nego dva u akciji iz koje je Milan dao gol i nesumnjivo je Crvena zvezda oštećena u Milanu, ali krivica za poraz je i na adresi pojedinih igrača.
Kad se podvuče crta ispod šest kola glavni zaključak je da je prvak Srbije imao nedopustivo mnogo propusta da bi se našao u krugu ozbiljnih kandidata za mesto među 24.
Pogrešno će biti ako u Crvenoj zvezdi svu energiju usmere na suđenje, a ne pogledaju u svoje dvorište i za ovu utakmicu i prethodne u kojima su poraženi.
Ima dovoljno materijala i sa ovog meča. Milan je pokazao ranjivost, ali da bi pao na svom terenu i u takvom stanju morali su daleko bolje ofanzivci Crvene zvezde.
Milson je bio slab do granice iritantnosti, Silas tek nešto bolji, a Šerif potpuno odsečen u špicu. Videlo se od starta i da Điga ne igra u odbrani na očekivanom nivou, a na sve to se nadovezao i promašaj zicera Ivanića, a takve stvari na ovom nivou takmičenja isporučuju skup ceh.
Milan se provukao, a Zvezda nije iskoristila rastrojenost i nepovezanost ekipe čiji je trener posle meča rekao da je tužan kako je odigrala.
Zvezda je morala da nokautira takav Milan, otvori pogled ka drugom krugu i stvori uslove da Evropa priča o njoj u superlativima, ali realnost je da se zadovoljavala bodom posle promašaja Ivanića i na kraju ostala i bez njega.
Krivica je do sudije, ali ne samo do njega. Bila je to noć u kojoj je Zvezda i mogla i morala više.
Nije mogla i jer je tim koncipiran tako da trener više veruje vezisti nego rezervnom beku kad standradni potraži izmenu, pa u trenucima dominacije u veznom redu Elšnik napušta osnovnu poziciju.
Za to već nije kriv sudija, nego oni koji su sklapali aktuelni tim.
Tekst: Nikola Stamenić/Sportklub
FOTO: Fonet