Kuknjava Vučića i ekipe nikako da prestane. Oni nikako da shvate šta se dogodilo i da su zauvek počišćeni sa političke scene Srbije. Nastavili su da prozivaju pobednike na izborima kako ne znaju ništa, kako nisu dovoljno kompetentni i kredibilni, za razliku od njih koji su uz svu moć koju su posedovali i znanje za koje tvrde da imaju, pregaženi na izborima, tako da bi bilo najbolje da se večno pokriju ušima. Pogotovo ako je to došlo od onih za koje tvrde da ne znaju i ne vrede ništa.
Slična kuknjava dolazi od nekadašnjeg samozvanog vođe srpske opozicije i kako je sebe voleo da predstavlja predsednika najveće opozicione stranke koji, takođe, uz svo svoje stalno naglašeno političko iskustvo, ne razume šta se dogodilo. Još manje kapira šta znači onih 0,28, koji je zajedno sa još jednom parlamentarnom strankom, plus uvek dovoljno odbojnim Ješićem osvojio. Očigledno ne umeju da čitaju brojke. Ne razumeju njihov sadržaj. Mašinski mozak to ne kapira. Priča da su sve to što danas pojedinci sa studentske liste i oni koji ih podržavaju traže, oni već odavno apsolvirali i iznosili u javnosti, najbolji je dokaz odsustva bilo kakve realnosti i sopstvene odgovornosti. Ako je već sebi dozvolio da mu Marinika popije mozak, morao bi jednom za svagda da shvati da drugi nisu pristali da popiju tu priču, još manje na takav ishod. I nek uvek, kad imaju vremena, pogledaju u onih 0,28 i pokušaju da razumeju jedinstvenu poruku naroda koji ih je na pravi način stavio tamo gde objektivno pripadaju.
Nebitni u svakom smislu, svakog dana pokušavaju da unose različite sumnje u namere i mogućnosti Studentskog pokreta, pokušavajući da izazovu određenu vrstu panike kod naroda koji im je već dao ogromnu i bezrezervnu podršku. Kao da ne prihvataju činjenicu da ih je studentski cunami zauvek zbrisao bez ijedne žrtve ili srušenog objekta. Taj jedinstveni cunami je izvršio neophodno provetravanje Srbije stvarajući mogućnost za novi početak i pre svega budući temelj koji će moći da garantuje opstanak narodu i državi.Zato sa nestrpljenjm čekamo formiranje Skupštine kojoj je neophodno vratiti ulogu i ovlašćenja, kao i vlade pred kojom će se naći mnoštvo problema koji zahtevaju brzo i efikasno rešavanje. Počev od onih koji deluju nerešivo, pa nadalje. Ako bude bilo vidljive pravde koju ovaj napaćeni, uništeni i opljačkani narod želi da vidi onda za budućnost ne moramo biti zabrinuti.
U jeku novonastalih promena, veličanstvene i ubedljive pobede Studentske liste, zauvek je otišla novinarka Jadranka Jakšić. Tiho, kako je i živela, radeći izvanredne intervjue na Glasu javnosti, gde objektivno ni intelektualno, ni karakterno, nikada nije pripadala. Ali to joj nije smetalo da baš tu, poput zarobljene princeze, u okamenjenom i okorelom proizvodu Raje Rodića, pokaže i dokaže visok nivo profesionalnosti i odgovornosti prema svakom gostu sa kojim je razgovarala. Uspešno je vodila mnoge tribine, uspevajući da u pravom trenutku i na najbolji način otvori brojna pitanja koja tište ovo društvo. Imao sam sreće da s njom razgovaram i javno i privatno. Nažalost, ispostavilo se, da je poslednji razgovor koji je napravila i objavila bio upravo sa mnom. Svima koji smo imali prilike da je upoznamo, nedostajaće njena blagost i visprenost jedne istinske Hercegovke, koja je i u najtežim trenucima zračila optimizmom. Nije joj se dalo da uživa u tek osvojenoj slobodi za koju bi svakako imala šta da kaže. Najdublje saučešće njenoj porodici i prijateljima. Večni spokoj njenoj duši.
Srđan Škoro
