Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero izjavila je da se i dalje ne zna da li je prilikom donošenja odluka o pomilovanju 49 osoba na kraju predsedničkog mandata Aleksandra Vučića poštovana zakonska procedura, zbog čega smatra da bi Ustavni sud trebalo da razmotri odlaganje izvršenja tih odluka dok se ne utvrde okolnosti.

„Mislim da bi u ovom trenutku Ustavni sud morao da reaguje. Bilo bi veoma nužno da donese privremenu meru da se odloži izvršenje dok se ne utvrdi za svaki slučaj pojedinačno da li je zloupotrebljena procedura i razlog za donošenje ovakve odluke“, rekla je Vida Petrović Škero.

Govoreći o mogućnosti osporavanja odluka o pomilovanju, ona je ukazala da zakon ne predviđa pravo na žalbu, ali se može postaviti pitanje zakonitosti postupka u kojem su odluke donete, zbog čega smatra da bi Ustavni sud trebalo da se oglasi i razmotri donošenje privremene mere kojom bi bilo odloženo izvršenje odluka dok se ne utvrdi da li je u svakom pojedinačnom slučaju poštovana procedura.

Ona je ukazala da je sporno to što javnost nije blagovremeno obaveštena o tome ko je pomilovan, ali i što nisu poznati razlozi za donošenje takvih odluka.

„Ustavno ovlašćenje predsednika je da daje pomilovanja. Pomilovanje je akt milosti. Ali, da li je to urađeno po zakonu ili nije, mi ni danas ne znamo“, istakla je Vida Petrović Škero povodom spiska 49 osoba koje je Vučić pomilovao 27. septembra, a juče ga je tek u celini objavilo Ministarstvo pravde u tehničkom mandatu.

Vida Petrović Škero ukazala je na protivrečna saopštenja Ministarstva pravde, koje je najpre navelo da nije učestvovalo u postupku pomilovanja, a potom saopštilo da nije moglo ranije da objavi dok to ne uradi sud.

„Ne znamo da li je Ministarstvo napisalo svoj obrazloženi predlog predsedniku države. Ne znamo da li je u svim slučajevima ili u nekim slučajevima sud davao mišljenje da postoje uslovi za pomilovanje“, navela je Vida Petrović Škero.

Ona je kritikovala je i obrazloženje Ministarstva pravde da spisak nije mogao ranije da bude objavljen jer su odluke najpre morale da budu dostavljene sudovima i tužilaštvima.

„Očigledno je da je izvršna vlast doživela sud kao svoj servis, kao svoju PR službu, što je nedopustivo“, ocenila je Vida Petrović Škero.

Kao posebno važno, istakla je da treba utvrditi da li je Ministarstvo pravde učestvovalo u propisanoj proceduri.

„Ukoliko zaista nisu učestvovali, onda je grubo kršena procedura i taj akt ne bi smeo da proizvodi pravno dejstvo“, naglasila je Vida Petrović Škero.

Ukazala je da nema obrazloženja o pomilovanju, pa građani ne znaju zašto je pomilovana osoba koja je sa trotoara pokupila mladu devojku koja je zadobila velike povrede.

„Zašto je pomilovan lekar koji je uzimao mito od roditelja koji očekuju svoje dete? Da li je tu potrebno izvršiti pomilovanje? Da li je normalno vršiti pomilovanje sudije zbog pravljenja falsifikata i primanja mita?“, navela je ona.

Ukazuje i da je pomilovanje pre pravosnažne presude moguće, ali da se takva mogućnost veoma retko koristi i da bi morali da postoje posebno opravdani razlozi.

Kao primere navela je tešku bolest ili slučajeve političkog progona.

„Kada se neko pomiluje pre nego što presuda postane pravosnažna, to je onda zaista razlog milosti države prema nekome, kada postoje tako ozbiljni razlozi. Na primer ako je neko jako teško bolestan.“, objasnila je Vida Petrović Škero.

Ona je upozorila i na pravne posledice pomilovanja kojima se osobe oslobađaju krivičnog gonjenja, ukazujući da bi naknadno utvrđivanje nezakonitosti takvih odluka moglo da otvori složena pravna pitanja.

Na pitanje da li pomilovanja vidi kao političke ili pravne odluke, Vida Petrović Škero odgovorila je da joj, imajući u vidu okolnosti u kojima su donete, više liče na političke odluke.

Izvor: N1