Бивша председница Врховног суда Србије Вида Петровић Шкеро изјавила је да се и даље не зна да ли је приликом доношења одлука о помиловању 49 особа на крају председничког мандата Александра Вучића поштована законска процедура, због чега сматра да би Уставни суд требало да размотри одлагање извршења тих одлука док се не утврде околности.

„Мислим да би у овом тренутку Уставни суд морао да реагује. Било би веома нужно да донесе привремену меру да се одложи извршење док се не утврди за сваки случај појединачно да ли је злоупотребљена процедура и разлог за доношење овакве одлуке“, рекла је Вида Петровић Шкеро.

Говорећи о могућности оспоравања одлука о помиловању, она је указала да закон не предвиђа право на жалбу, али се може поставити питање законитости поступка у којем су одлуке донете, због чега сматра да би Уставни суд требало да се огласи и размотри доношење привремене мере којом би било одложено извршење одлука док се не утврди да ли је у сваком појединачном случају поштована процедура.

Она је указала да је спорно то што јавност није благовремено обавештена о томе ко је помилован, али и што нису познати разлози за доношење таквих одлука.

„Уставно овлашћење председника је да даје помиловања. Помиловање је акт милости. Али, да ли је то урађено по закону или није, ми ни данас не знамо“, истакла је Вида Петровић Шкеро поводом списка 49 особа које је Вучић помиловао 27. септембра, а јуче га је тек у целини објавило Министарство правде у техничком мандату.

Вида Петровић Шкеро указала је на противречна саопштења Министарства правде, које је најпре навело да није учествовало у поступку помиловања, а потом саопштило да није могло раније да објави док то не уради суд.

„Не знамо да ли је Министарство написало свој образложени предлог председнику државе. Не знамо да ли је у свим случајевима или у неким случајевима суд давао мишљење да постоје услови за помиловање“, навела је Вида Петровић Шкеро.

Она је критиковала је и образложење Министарства правде да списак није могао раније да буде објављен јер су одлуке најпре морале да буду достављене судовима и тужилаштвима.

„Очигледно је да је извршна власт доживела суд као свој сервис, као своју ПР службу, што је недопустиво“, оценила је Вида Петровић Шкеро.

Као посебно важно, истакла је да треба утврдити да ли је Министарство правде учествовало у прописаној процедури.

„Уколико заиста нису учествовали, онда је грубо кршена процедура и тај акт не би смео да производи правно дејство“, нагласила је Вида Петровић Шкеро.

Указала је да нема образложења о помиловању, па грађани не знају зашто је помилована особа која је са тротоара покупила младу девојку која је задобила велике повреде.

„Зашто је помилован лекар који је узимао мито од родитеља који очекују своје дете? Да ли је ту потребно извршити помиловање? Да ли је нормално вршити помиловање судије због прављења фалсификата и примања мита?“, навела је она.

Указује и да је помиловање пре правоснажне пресуде могуће, али да се таква могућност веома ретко користи и да би морали да постоје посебно оправдани разлози.

Као примере навела је тешку болест или случајеве политичког прогона.

„Када се неко помилује пре него што пресуда постане правоснажна, то је онда заиста разлог милости државе према некоме, када постоје тако озбиљни разлози. На пример ако је неко јако тешко болестан.“, објаснила је Вида Петровић Шкеро.

Она је упозорила и на правне последице помиловања којима се особе ослобађају кривичног гоњења, указујући да би накнадно утврђивање незаконитости таквих одлука могло да отвори сложена правна питања.

На питање да ли помиловања види као политичке или правне одлуке, Вида Петровић Шкеро одговорила је да јој, имајући у виду околности у којима су донете, више личе на политичке одлуке.

Извор: Н1