„Drž’te lopova!“

Ko to prvi ima onu surovu nuždu, da nekom odseče glavu u vremenima društvenih previranja, pre nego što se povrati pravni sistem?

Kao najava odgovora mi zaiskri pesnikov stih: „dobro govno prikriva trag…“. Da, reč je o ekonomski zavisnima od političke pozicije u društvu. (Dokle god političku poziciju upravlja ekonomski momenat a ne izgrađena sposobnost političkog upravljanja zajednice emanirana kroz izbor najboljih pojedinaca da u vremenski oročenom periodu na najbolji način artikulišu i sprovedu volju probuđenog naroda, društvo će srljati u svoju propast i to za uvećanje novčanih sredstava na računu pojedinaca.) 

To su oni koji prethodno ili nisu dovoljno visoko uspeli da odu na te, za njih više, lestvice ekonomske moći ili nisu uopšte još na iste zakoračili, a neki bi i da makar saučuvaju onu na kojoj trenutno obitavaju. Zajednički imenilac i jedini nazor im je čist ekonomski interes. Turbulentna vremena su im prilika da se uhlebe ili pak ostanu na takvom hlebovanju. To je društveni parazitizam i treba ga locirati na obe strane sukobljene u borbi dobra i zla. Oni su svakako zli, ali iz onog najsebičnijeg i krajnje kratkovidog poriva „u se, na se i poda se“, a društvu natrag takvi ništa ne vraćaju, niti daju, naprotiv. Ovaj vid zla je specifičan jer, ponavljam, egzistira tj. parazitira i sa jedne i sa druge sukobljene strane. Samo po sebi, su retrogradni, ozbiljno kubure na svim poljima ljudskog duha, ima samo svoju malu i nejaku dušu koja je ogrezla u materijalizam (posle mene potop) i ponašaju se nezrelo i sebično, kao da nikad neće izaći Bogu na istinu…

Šta ih razotkriva? Razotkriva ih prilika u konstelaciji sa njihovim rečima i delima. Naime, njihove reči postavite sa jedne, njihova dela sa druge strane, a onda priliku u kojoj ih posmatrate stavite tu između. 

U konkretnom primeru prilike parlamentarnih izbora 25.10.2026. godine… do neposredno pre ovih izbora ili do noći izborne pobede, oni su govorili jedno, a često i zloslutno „mudro“ ćutali na vapaje probuđenih, a sada nakon izbora izleću na ulicu, u javnost uopšte, i šta rade? Uleću u etar, svrstavaju se u masu ljudi koji su se svesno borili i žrtvovali u borbi sa zlim, oblače tuđe majice sa natpisom „Studenti pobeđuju“, uzvikuju tuđe slobodarske povike, glasnije i surovije od istinskih boraca, jer su, razume se, oni vešto ostali odmorni i sa tuđe grbače ušli konačno u onu svoju jednu i jedinu bitku za lični napredak na društvenoekonomskoj lestvici. I da, takvima je sada imperativ surovost… što pre, a naročito pre no se uspostavi sistem, jer ta surovost je njihova kamuflaža – wild card za ulazak u skori sistem. (A bilo bi odlično da to ostane samo na pokušaju. Trulež ne gradi čestit temelj)

A, poznaćete ih po tome što su pre prilike, tj. pre ovih parlamentarnih izbora, svoje reči koristili da podrže i dodvore se poziciji zla koju su poštovali jer je ekonomski jaka (što za njih znači hranjiva), a sada nakon tih izbora na kojima su drugi izgarali, oni hoće da seku glave zlima (dokle je ono beše, poturici krvava ruka?)… i u naravi, takvi kakvi su, samo streme da preuzmu ubojiti sistem nepravde i terora koje je to prethodno zlo, sve do tih parlamentarnih izbora, gnojilo. (Takvi sužavaju prostor za uspostavljanje pravne države i vladavine prava.)

Ovi opaki kameleoni se u suštini dakle služe opsenom – skretanjem pažnje sa krajnjim ciljem isisavanja energije iz onoga na čemu parazitiraju. Oni su prvi u presudnom trenutku odmogli onom zlu da izgubi parlament i sada im je to veliko zlo neupotrebljivo, više ne daje hranu. Sada se ustremljuju na ono pobedničko dobro. I tu je sada na testu imuna sposobnost dobrih da se odupru od napada ovih vampira okrenutih od svake duhovnosti. A ključno – serum jeste budnost, da ne zaboravimo zašto smo u ovaj poduhvat krenuli i da tim putem i nastavimo. A to je, podsetimo se, uspostava pravno uređenog demokratskog sistema u kom njegove institucije i kadar koji ih predstavlja obavljaju svoj posao zakonito. Vladavina prava i jednakost pred zakonom. Ovo jedino mogu da iznesu čestiti, pa zato ne zaboravite one najstarije saborce i, zbijte redove jer je ova bitka razuma za smislom tek počela. Glavno oružje istine su reči i dela u neprilikama.

Ovde sam ukazao na jednu u (novom) početku malu grešku, a ogromnu i kobnu na kraju. I ovo svoje razmišljanje završavam kako sam i započeo stihovima istog pesnika:

„Datumi, sjećanja, kontrola lupa vratima, regularna predstava, ko ne pamti, iznova proživljava. Iznova!“.

Ostanimo dosledni časnom cilju koji nas je i učinio pobednicima; i ne dozvolimo da ova naša borba ponovo postane nečiji lični interes. Ne zabijajmo glavu u pesak već pumpajmo naglas i o tome dok ne pukne čitav začarani krug.

advokat Ivan Tatić