Prema statističkim podacima, za 25 godina Srbija će imati 1,5 milion stanovnika manje nego sada. Najbrže će se isprazniti jug i istok Srbije, kaže za Newsmax Balkans demograf i profesorka Geografskog fakulteta Danica Šantić.
Srbija se u 21. veku, prema svim kriterijumima, našla u grupi demografski najstarijih država Evrope i sveta.
Naime, svaki peti stanovnik Srbije stariji je od 65 godina, a tek svaki sedmi mlađi od 15 godina. Prosečna starost dostigla je rekordnu vrednost od oko 43 godine.
Statistika kaže da se od 2011. godine broj stanovnika smanjio za nešto više od pola miliona.
“Taj proces dešava se od pedesetih godina prošlog veka, počeo je posle Drugog svetskog rata. To je uslovljeno otvaranjem fabrika, modernizacijom države, deagrarizacijom, taj transfer najmasovniji je u Istočnoj Srbiji. Pratilo ga je rađanje sve manjeg broja dece. U Srbiji imamo 14 odsto mladog stanovništa, a preko 23 odsto je starije od 65 godina i to nas svrstava u red najstarijih nacija u Evropi”.
Dodaje i da taj proces ne može da se zaustavi.
“Jedino u Beogradu raste broj stanovnika. Beograd ima pozitivan migracioni saldo, ali ne i prirodni priraštaj. Pored njega pozitivan saldo ima i Vojvodina, južnobanatska oblast, šumadijska i sremska, dok 50 opština ima negativan saldo”, pojašnjava Šantić.
Projekcije o broju stanovnika
Projekcije kažu da će u narednih 25 godina broj stanovnika da se smanji na pet miliona, pri čemu će broj starih nastaviti da raste.
Ono što taj proces može da uspori jeste dolazak radne snage, migracija ljudi i fokusiranje na starije ljude nakon penzije.
Bilo nas je šest miliona 2011. godine, ali to nije održivo.
Odliv fakultetski obrazovanih ljudi
Od 2011. do 2022. otišlo je 180.000 mladih i obrazovanih ljudi, prema statističkim podacima.
Profesorka Šantić ističe da taj podatak nije pouzdan, ali da je svakako veliki broj mladih napustio Srbiju.
“Ne možemo da zaustavimo migracije, ali moramo da stvorimo uslove da se vrate i primene naučeno iz inostranstva, donesu nova znanja i razmišljanja”, kaže Šantić.
Hroničar Vražogrnca
Sela na istoku Srbije prazne se decenijama unazad, a pre svega mladi ljudi hrle ka gradu u potrazi za boljim životom.
Da se broj meštana u ruralnim sredinama smanjuje, beleži zvanična statistika, ali i Živojin Mišić iz okoline Zaječara koji zapisuje sve važne podatke o svom selu.
Ljudi ubrzano odlaze iz sela u gradove odnosno iz manjih u veća mesta.
“U Vražogrncima 2024. ima oko 500 domova i 600 stanovnika, a šezdesetih godina prošlog veka je bilo oko 600 domova i 2.500 stanovnika. Što se učenika tiče, ima oko 100 đaka. Broj zanatlija se takođe smanjio i s godinama sveo na jednu frizerku”, rekao je hroničar Vražogrnaca za Newsmax Balkans.
Kako je dodao, broj članova porodice nekada je brojao u proseku deset članova, danas je to najviše pet.
“Oko deset domaćinstava radi sa punom mehanizacijom, ali rade u ravnici, izbegavaju se brda jer su njive napuštene”, kaže hroničar Vražogrnca.
Ministarstvo brige o selu pokušava da reši ovaj problem i da dovede mlade dodeljivanjem kuća na selu.
