Predsednik Srbije je, vodeći svoju funkcionersku predizbornu kampanju za izbore koji još nisu raspisani, posetio Užice – prvi u nizu gradova za koje su zli jezici govorili da ne sme da ih poseti.
Tehnički gledano, predsednik može da dođe u svaki grad. Doduše za takav poduhvat potrebno mu je oko 1.000 policajaca i par stotina huligana, koji će ga zaštititi tamo gde policija ne može. Napraviće šest prstenova obezbeđenja i onda predsednik unutar tih prstenova može potpuno slobodno da se švrćka.
U Užicu smo mogli da vidimo kako će izgledati Vučićeve posete gradovima u kojima baš i nije najomiljenija ličnost.
Pre dolaska predsednika i njegovih obožavalaca, kao prethodnica će ići odredi lojalista, koji će da prevaspitaju one građane koji nisu oduševljeni njegovom posetom, a policija će intervenisati samo u krajnjoj nuždi, ako, na primer, lojalisti malo preteraju, pa njih deset počne da mlati jednog čoveka. Hapšenje i privođenje, naravno, ne dolaze u obzir.
Zatim će se napraviti obruč oko prostora gde će da besedi sa trostrukim kordonom policije, bez obzira na broj onih koji bi da mu pokvare nastup. Kada se miting završi, predsednik i njegovi sledbenici će slobodno otići iz grada uz pratnju stotina policajaca i sutradan će on da kaže: „Eto, je l’ vidite da mogu i smem.“
Ruku na srce, nije normalno, a ni demokratski, da predsednik države ili bilo ko drugi ne može mirno da održi svoj skup.
Međutim, problem je što dobar deo građana Srbije Vučića više ne percipira kao legitimnog predsednika, niti SNS kao politički subjekat, pa se zato i dešavaju onakve scene kao u Užicu.
Zbog čega je tako, to je pitanje za Vučića, ali se čini da se on uopšte ne potresa zbog ove činjenice.
Druga strana je takođe u problemu, jer njihova tvrdnja da Vučić ne sme da poseti neki grad baš i „ne pije vodu“.
Tačno je da predsednik ne može da poseti velike gradove bez buljuka policije i ćaci falangi, ali on sa tim nema nikakav problem. Njemu je bitno da je bio, način ga ne zanima.
Istina je i da ova druga strana ne može da ga spreči u nameri da poseti određeni grad, jer ne postoji kritična masa koja bi mogla da se suprotstavi sili koju on koristi, već uglavnom dobiju batine, a za utehu im ostaje da kažu kako je morao silom da ih spreči da bi došao.
Slično će biti i na dan izbora.
Sledeći na spisku „zabranjenih“ gradova je onaj gde je sve počelo – Novi Sad, oko kojeg Vučić kruži već godinu i po dana, ali nikako da napravi neki veći skup.
Poslednji put kad je bio, upropastio je posao jednom fastfudu, jer je kod njih pojeo sendvič.
Ako zaista dođe u Novi Sad, plašim se da u opasnosti nije samo prodavnica brze hrane.
Izvor: Uglješa Bokić/Danas
